detalj slike: KRK Art dizajn-portret: Vojislava Tanurdžić

SAMAČKI STAN

Dajte mi što manji stan,

jer živim samački život,

a stan koliki god da je,

za samca je uvek velik.

Dajte mi što manji stan,

jer se stanovi ko cipele razgaze

i vremenom prošire,

pogotovo ako vide da si sam.

Dajte mi što manji stan,

a ako neko baš u njega i dođe,

olako ću rukama

izbiti zid.

SIROČE

Nijedno dete nije siroče,

Čak ni ono, koje nikad nije reklo oče,

Njih usvoji leto, gladno zagrljaja,

I zavoli večnost, očinjeg sjaja.

Jer život traži, one ljubavi željne,

Bez kabanice, decu što su kisla,

Jer povrh svega i život je siroče,

Ostavljeno od smisla.

SASVIM DOSTA

O kako smo mali, slabi i lažni.

Dok zvezde samuju svoj vek.

Nama je bitno da nekom svo važni.

A šta bi ti htela samo sam čovek.

Pred prirodom ,nebom večnim.

Dok sve na ovom svetu nama se nudi.

Čovek se čini tako sebičnim.

A šta bi ti htela samo smo ljudi.

Mi uzimamo uvek više nego što smo dali.

I opet nam malo osta.

Mi tako smo gordi, jer tako smo mali.

Ljudi smo, i to je dosta.

SAVEST PAUKA

U prošlosti, ako bi se za neku osobu sumnjalo da je šizofrena,

Njena krv bi se kapala na paukovu mrežu.

Ukoliko krv probije mrežu, osoba je bolesna.

Ne znajući da je od tada medicina uznapredovala.

Stari pauk s vremena na vreme,

Još i sad proverava čvrstinu niti.

Znajući da bi njegova lenjost,

Nekoga mogla, odvesti u ludilo.

SEĆANjE

Retko odlazim na groblje,

jer znam da ti koji tamo ležiš,

više od zemlje, sahranjen si po meni.

Pa sebe uhvatim da isto cupkamo nogom,

najveće sećanje

to su geni.

I ne nosim venac, ni sveću,

da na grobnu ti ploču spustim.

Samo kad osetim tebe u sebi,

ja se ne libim, nego pustim.

PODELITE OVAJ TEKST NA: