TALISMAN
Zaštiti me od uroka i zla,
zađi u dubine u koje još niko zašao nije,
uđi u srca, čitaj im misli.
U zemlju mrtvih se spusti,
pitaj ih za tajne neotkrivene nama,
pitaj ih kome se mole i da li ih rane
tamo dole bole.
Hvataj snove koji putuju iznad naših glava,
ali ne samo kada se spava.
Snove koje sanjaju budni,
mogu biti opasni i zadivljujući.
Tamo iza mraka krije se velika tajna,
ja je ne poznajem.
Sve su to putevi kojima ne mogu proći,
ornamenti mistike nalaze se po njima.
Moja noga kročiti ne može,
ali ti imaš moju dušu
i nosi je tamo.
Ona će osetiti sve, znaće
i tkaće pesme lepše od jutarnje rose.
Ali, pazi da je na tom putu ne izgubiš.
DOBRO DOŠAO U MOJU ZEMLjU
U njoj su snovi koje sam pokrala
i od sebe same, zatvoreni
lebde naokolo i čekaju da se otvore novi horizonti.
Tu u zemlji gde sve ima značenje,
gde vetrovi ne spavaju nego utihnu.
Gde se munje sa kosom igraju.
Zar ne vidiš da su mi tabani pohabani?
Moja snaga je iskidana težinom
patnje koja me je na kraju ipak
podstakla na let.
Kiša je počela da pada u vis, ka nebu.
Dok se ja hvatam u kolo sa đavolom i jedina se
usuđujem da mu kažem da je potpuno crn.
DALEKO, KO ZNA GDE
Možda postoje negde daleko,
gde još nisam bila.
Oni koji se ne pokoravaju pred Bogom.
Oni proklinju smelo, ne opraštaju učinjeno.
Ne zaboravljaju.
Takvi traže od sudbine objašnjenje,
ali bi ponovo živeli isti život.
Oni koje i smrt pita
sme li da im priđe.
Oni koje ne uznemirava plač deteta pored puta.
Ispred mene stoje dva puta,
ja pođoh onim kojim se ređe ide.
I moje reči postadoše sve teže.
Nađoh one o kojima sam nekada snevala.
