 | Jelena Glišić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
STRAŠAN LOVAC
Ja sam lovac strašan, ljut,
hrabro idem, znam svoj put,
plaši me se zvjerka svaka,
mračniji sam i od mraka!
Ne hvalim se, ali, eto,
i lovačko imam pseto:
noge brze, oštar njuh,
spominjati neću sluh!
Vidjevši nas, nije šala,
u nesvijest je lija pala,
a i vuk je, nisam slijep,
podvio od straha rep!
Vidio sam krajem oka,
bježi zeko u tri skoka,
a kad viknuh glasno PIS!
u šipražje strugnu ris!
Tigru su od strepnje duge
pospadale s krzna pruge,
a lavu od brige griva
nije žuta, nego siva!
Zapitaj se je l’ baš tako,
pa okreni naopako:
kakav lovac i bakrači −
ne izlazim kad se smrači!
Pas mi je još veća tuga
mačak mu se babin ruga,
nas dvojica, sve u svemu,
ne pričamo na tu temu!
