detalj slike: KRK Art dizajn

OTVORENA IZLOŽBA SLIKA „BOJE I JA” I PREDSTAVLjENA TRILOGIJA „MIDAR” ILIJE ŠAULE

Dana 23. avgusta 2022. godine u Arhivu Vojvodine svečano je otvorena izložba slika „Boje i ja” autora Ilije Šaule. Prisutnim posetiocima obratio se Miodrag Jakšić, predsednik „Matice iseljenika i Srba u regionu” sa rečima da je Ilija, kao renomirani književnik, izdavač i sabornik srpskih pisaca iz rasejanja, zakoračio hrabro i u svet likovne umetnosti, na autentičan i samosvojan način svojim slikama dočaravajući probuđenu očarobljenu svetlost, dospelu iz sopstvene utrobe, upisanu u trenutke nastajanja. Istakao je da to nije filozofija kosmosa ili apstrakcija sadašnjice na platnima, već momenti sopstva spremni za razgovor sa spoljnjim svetom. Igri sa rečima, Ilija je dodao boje. Jarke i prodorne, da jasnoćom svojom pričaju.

Potom je svoje prijatelje i poštovaoce njegovog rada pozdravio i sam autor, izrazivši zadovoljstvo time što svoje slike izlaže u renomiranoj ustanovi kulture Arhiva Vojvodine.

Ilija Šaula je srpski književnik, rođen u Karlovcu 1963. godine, osnivač i predsednik Književne radionice „Kordun”. Pokretač izdavačke delatnosti Književni ESNAF i glavni i odgovorni urednik istoimenog časopisa za književnost i teoriju. Piše poeziju i prozu, koje su do sada prevedene na italijanski, engleski, španski, poljski i albanski jezik. Danas živi u gradu Vest Čester, država Pensilvanija, SAD.

O tome šta ga je podstaklo da se ostvari i kroz likovni izraz, autor je rekao sledeće: „...Nisam mogao odoleti utisku da u meni zaista počiva umetnik čiji kreativni duh mora izaći na svetlost. Svestan da na taj način svoju svakodnevnicu pretvaram u lepšu i da ću se bolje osećati u njoj. Želim da svaki moj dan bude obojen nekom drugom bojom... Volim da se moje slike sjaje, to na posmatrača deluje hipnotički, tako da ima osećaj da on pripada slici, a ne slika njemu. Smatram da, pored pisanja, slikanja, vajanja, mozaika i još nekih umetničkih formi koje stvaram direktno u prirodi, pripadam prirodi i to onom njenom delu u kojem počinju snovi”.

Pronicljiv opis slikarstva Ilije Šaule dao je u svojoj recenziji izložbe likovni kritičar Dragan Jovanović Danilov:

„Slikarstvo Ilije Šaule mogli bismo definisati kao samoispitivanje i samoosvetljavanje putem kojih se ponire u dubine gde se otvara ’školjka ega’. U pitanju je umetnik mediteranske senzibilnosti i duševnosti, na čijoj slici jedna lirska ekstatičnost i dramatičnost odnosi prevagu nad mimetičko-reprezentacijskom paradigmom slike”.

U drugom delu večeri auditorijum se upoznao sa Šaulinim književnim stvaralaštvom kroz predstavljanje trilogijeMidar u izdanju Književnog ESNAFA iz Beograda.

Na promociji trilogije, koja se odvijala u izuzetno toploj atmosferi, učestvovali su, pored Miodraga Jakšića i mr Milice Jeftimijević Lilić, prof. dr Zdravko Malbaša, kao i prof. Ljubica Žikić.

Mr Lilić rekla je za roman Bulevar svetlosti, koji čini prvi deo trilogije, da je pre svega lirska knjiga o duši u kojoj Ilija zaviruje u svoj unutrašnji svet, daje uputstva za život u razgovorima sa sopstvenom dušom. Za Iliju je sreća imati puno prijatelja u svom srcu. Iskonska ljudska dobrota, okrenutost drugima – to je svetlost, nasuprot tami koja vreba sa ekrana. U svojoj recenziji romana kaže: „...Ilija Šaula već izvesno vreme posvećeno profiliše svoj literarni iskaz usmeren ka duhovnosti, ka spoznajama podstaknutim uvidima u srodna iskustva drugih, usmeravanju ka onome što je duhovna spoznaja, duhovno iskustvo, na šta ukazuje Svetlost kao izraz čiste ljubavi...” i koji „...tu svetlosnu (ljubavnu) supstancu neprekidno i nesebično emanira i literarno ovaploćuje kako u poeziji, tako i u prozi i ukupnom svom aktivizmu... Autor ove knjige kao primarno načelo svoje poetike nudi baš to: evokativnu moć reči, umetnosti i veru u to da reči mogu delovati ozdravljujuće, da ljubav može da se probudi u svima i da ozari sve. Jednostavnog stila knjige Bulevar svetlosti je podsticajna i potrebna savremenom ispražnjenom čoveku izgubljenom između htenja, moranja i nemogućnosti realizacije svojih ciljeva...”

Prof. Žikić, govoreći o romanuMidar (drugi deo trilogije), evocirala je uspomene na siromašno posleratno detinjstvo tokom kojeg je sa autorom išla istim stazama u Kordunu. Duboko emotivno proživljen roman Midar doživljava i kao egzistencijalni i filozofski, dajući primer izvanredne alegorične slike u kojoj glavni junak An gura svoje srce ispred sebe, jer se ono skamenilo i preteško je... Pa ipak, on prihvata Midara, odnosno svoje drugo ja, za prijatelja, koji mu pomaže, da se, uz pomoć nade i vere, spase... jer, kao što sam autor kaže, „...Midar je ljubav koja će viječno voliti sav svijet i težiti da od njega učini bolje i lijepše mijesto za život”.

Prof. dr Zdravko Malbaša, koji je po rečima autora dela ušao u srž njegovog razmišljanja, na samom početku svog izlaganja istakao je da je u romanu svakako ekvivalent pojmu svetlosti – ljubav. AnalizirajućiBulevar svetlosti sa književno-teorijskog aspekta, priznao je da Ilija pomera granice žanra, da je porušio klasičnu formu romana i u njega sabio priču epoha, poput Pavića i njegovog Hazarskog rečnika. Po Malbaši, Midar je žanrovski ispovest o svim onim krupnim i opštim temama iz Bulevara svetlosti s tom razlikom što je Midar koncipiran i kao roman i kao čista filozofska ispovest. Ovakvim postupkom Šaula je razbio i izbegao klasičnu formu romana i naslonio se na opšti trend fantastike u književnosti. Šaula je u ogromnoj meri sebe ugradio u svoje likove, što Midara smešta i u čistu formu scijentističkog romana. Iako autor doživljava realnost kao fantastiku, a nerealnost kao realnost, razbijajući formu istorijskog romana, on ipak ostaje roman, umotan u divni celofan koji se zove filozofija, tako da... imamo dojam da su nam puni džepovi aforizama, mudrih reči i bravurica. Sve je to u jednoj fazi sazrevanja i do tada je jedno „zamršeno klupko misli”. Kad sve to prođe fazu sušenja, brušenja, sazrevanja, onda sledi branje zrelih plodova sa tog Bulevara”. Tada se kreće u sakupljanje i branje tih plodova i „razasutih iskrica” i „svi nekako izvukosmo tu njegovu bremenitu ribarsku mrežu iz koje izabrasmo ove zlatne ribice. I bogme sakupi se puna Kordun-krošnja tekstova pisanih u polusnu gde nije bilo tački, ni zareza, ni kvačica, ni velikih slova... Svu tu lepu i originalnu građu smestio je Šaula između korica i sad je svi imamo taman toliku da joj je potaman u svakom džepu pa nam služi kao džepna lampa, moćnija, mudrija i svetlija i od Aladinove”.

Autor je naglasio da je bio dirnut odlukom da mu pripadne nagrada „Rastko Petrović” za roman godine 2019, dodeljen od „Matice iseljenika i Srba u regionu”, jer jeMidar vratio to srpsko slovo rasejano među maticom.

Bijeg iz vječnosti (treći deo trilogije), koji se naslanja i na roman Midar a najviše po tipu filozofskog kazivanja i promišljanja sebe i sveta oko sebe, ostao je tokom promocije malo tajnovit. Ipak, uvereni smo da će filozofski iskaz autora dat kao moto na samom početku: „Voljeti vjera u ljubav! To nije religija. To je ta stvarnost koja nas spaja i u kojoj se ogledamo jedni u drugima. Ljubav je arterija čovečanstva! – navesti čitaoce da pročitaju celu trilogiju.

Možda sve ono što se odvijalo na promociji trilogije Ilije Šaule, sa koje smo svi poneli po jedno pravo, pravcato licidersko Midar srce, najlepše opisuju reči samog autora u predgovoru za drugo izdanje romanaMidar:

„Za Midara se ne zna da li je bio ili jeste. Svevremen i bezvremen je. Utičnica za viječnost. Midar vam je pred očima, zagrlite ga i poljubite, ne oduzimajte mu pravo da vas voli...”

Moderator događaja bila je klasični filolog Sanja Demirović.

Izvor: Arhiv Vojvodine

PODELITE OVAJ TEKST NA: