SPOMENIK S UKLESANIM REČIMA  | Nataša Stanić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
MOJA POEZIJA
Ovo nije poezija
već srca otkucaji,
moje najdublje JA,
ponori i beskraji...
reči kao dar od Boga,
lepote tren
da podnesem patnje večne,
treptaji srca moga
i dušini zamasi snage
da preplivam život
kao talase rečne.
Da podnesem užas katastrofe
i sačuvam svoj mir
u svetu što se ruši,
ja imam ove strofe
što ih nisu darovale muze,
već prolivena krv i neisplakane suze -
Krv što je istekla iz tela
i suze što su ostale u duši.
Ovo je moja poezija.
Mog srca otkucaji...
SPOMENIK S UKLESANIM REČIMA
SVIH MOJIH ĆUTANjA
Ako dođe glasnik
na konju crnom
sa purpurnom grivom
izgubljeni ratnik
sa ružom i trnom
umoran od borbe i lutanja
da me otrgne od smrti
i sačuva živom
neka mi podigne spomenik
s uklesanim rečima
svih mojih ćutanja
VETROVI ISTINE
Vetar što jauče
u krošnjama
pamti svako juče
što slama
samotne grane
ogoljene do bola.
Da te odbrane
od neprebola
vetrovi lome
da ojačaju
snagom spojenih krhotina.
Prećuti sve o tome
što svi znaju
da (li) je istina...
POSLEDNjI ČIN
Da li te probudila glad,
grč bede za stare grehe?
Mi smo samo pastorčad
iste zle maćehe...
Suza je krvava i ogromna,
ali je niko ne vidi,
u ova vremena opskurna,
kad blud cveta,
a niko se ne stidi.
Strašna je sudbina sveta!
Plači, dok lako ne prizna
svoj teški zločin,
u praskozorja grimizna.
Ovo je drama. Poslednji čin.
