ČIK POGODI ŠTA JE
Slatka, sorta prava,
puna ih je trava,
opale k'o kruške,
leže potrbuške!
Crvene k'o krv,
u njima je crv,
a deka se napije,
od njihove rakije!
Priroda nam daje,
čik pogodi šta je!?
( Jabuke )
VEVERICA
Baš je hitra i vesela,
ta kraljica zimskih grana,
Mekog krzna, toplog što je,
crvenkasto smeđe boje.
A s trbušne njene strane,
bele dlake očešljane.
Vredno sebi sama bira,
od lešnika pa do žira.
Glodarčić je pravog njuha,
dobrog vida, oštrog sluha!
Snažne ima sekutiće,
neprestano nešto žvaće.
Čak trčkara šumom, lepa,
uočljivog dugog repa!
Pa sad pitah malu Micu,
da nacrta - Vevericu!
KROKODIL
U sred srede pravog leta,
grabljivac se tropski šeta.
Tamo-amo vuče rep,
zelen ,krupan ,mlad i lep.
Koštan oklop izged daje,
na Suncu mu oči sjaje.
Lepo kažem,oblast Nila,
prepuna je krokodila.
Ali evo šta se zbiva,
u vodi se svojoj skriva,
hladi noge ko car živi,
i do pola samo viri.
Ni tren nema malo mira,
okolinu špijunira.
Svaki minut svaki tren,
vreba mudro neki plen.
Ne baš često,malo ređe,
odluči da izađe.
Da se sunča, pa se skloni
više 'lada dobrog voli.
Pa se znoji i dok kuka,
na čelu mu stoji ruka.
Polako se tromo sklanja,
rukom Sunce on zaklanja.
Jedva čeka da se vrati
Žedan već je, sav se klati.
Iako je blizu voda,
mrzovoljno do nje hoda.
Ali evo, čujem- buć!
rashladi se tako vruć!
Na dnu mirna, topla reka,
senku krokodila čeka.
