detalj slike: KRK Art dizajn

PRIČAMO O PESMI

BEZIMENA RADOST

igraju se  bele grudve

u zoru

Ivandanjskog predvečerja

ispod toplog belutka

kopaju se putevi

zuje radilice

oko tučka magnolije

u meni

bezimena radost

grli već potrošeni dan

jezde misli

tražeći ključeve

da naslikaju pesmu      

SKRIVALIŠTE

Gde su se sakrili odgovori?

Gde su se sjatile nedovršene misli?

Gde su skončala nejasna pitanja?

Gde se utapa bol svih breza?

Gde plače umorna zemlja?

Gde se traže putevi iz sna?

Na mekom jastuku

od svilenog perja feniksovog krila,

čuvaju se i rađaju  oblici nedovršenih misli

i nejasna pitanja bestelesnih  reči.

U pesmi  stanuju,

 u  pesmi dišu,

 kroz muk zaigraju,

 kroz vrisak se u nebo vinu!

došapnula mi je Kaliopa,

krvotok razbudila

 i radost izvukla iz oklopa.

p.s.

Samo pesma ume da skroji haljetak za praznine.

Samo je Ona jedino skrivalište,

zanaše puteve konačište.

ZAGLAVLjENA PESMA

između dva krika

Dve tišine

Dva početka

Dva kraja

Dve suštine

Dva bića

 u potrazi

za slobodom stiha

Dve  pitalice

Dva negacije

Dve teze

Dve dvoglavi aždaje

Dva plamena jezika

dva tasa

igraju se nadmudrivanja

p.s.

Skala se poigrava

i pesma prodiše

sve dok je ne umiri

težina svesti i istine

PreVera, na Petrovdan, 2020.god.

KRAJ PESME

Noćas je pojačana rezolucija

obamrla vrh olovke.

Kao što se stapa ledena kriška

u neolitne misli,

tako je nestala uzavrela ideja

da se na papir razlije

lančani zalog iz vriska

i ekstatična reč.

I kraj se zapleo o početak.

I pesma je ostala bez duše.

             RAŠTIMOVANA PESMA

PRIČAMO O PESMI

nosim je

neraspakovanu

neiskovanu

neobrađenu

zabrađenu

ušuškanu

čekam

jedan tren

kad varnica prasne

i kroz prste

otme misao

prostruji

mišićnim krilom

stvori slovo

zaprlja

belinu hartije

čekam

da zaliči na behar

i osvoji svet

PODELITE OVAJ TEKST NA: