Poezija Rezaudina Stalina (Rezauddin Stalin) u prepevu Vantine Novković 

Dan koji nije kao drugi

Govorim o danu

Koji nije ni u jednom kalendaru

U tom danu sunce izlazi po svojoj volji

I zalazi pre no što se podigne

Kada je oko neba mesec

Zvezde njegovo lice

Kada dan nema ime

Kada nijedan dan nije postojao

Suverenitet sličan ovome

Koji je nenasilan, slobodan i budan

Može da se pojavi samo onda

Kad začujem zvuk tvojih koraka!

Trajanje

Sve  materijalno ima trajanje

Drveće emanira kiseonik

Noge hodaju do odredišta

I reka teče ka žeđi

Oči koje štede srce

Svedoče o životu i življenju

Usne  iskazuju osećanja

Sunce je predstavnik vremena

Dah održava vreme trajanja života

Mesec nabujalnost plime

Jezik čuva ravnotežu

Između Univerzuma i zvezda izvan granica

Svi se vezuju za odgovarajuću destinaciju

Osim duše koja nikad ne napušta

Svoj posao

Jedan korak dalje

Sunce postoji u svakome i svemu

I tu je očigledno zapanjujuće jutro

I jednostavno nežno veče

I Zemlja stalno kruži

Usta su stepenice vatre

I tu je kovitlanje vode u očima

Sporost i postojanost nisu  mere postignuća

Odredište je krajnja sudbina

I putuju milioni zvezda brzinom treptaja oka

Zalazak sunca udaljen je samo jedan korak

Vitlejem je jedan korak daleko

Golgota i krst u Jerusalimu samo još jedan korak dalje

Rezaudin Stalin savremeni je bengalski pesnik, dobitnik mnogobrojnih nagrada u Indiji i svetu uključujući i nagradu Bangla akademije. Njegove pesme su prevedene na 42 jezika sveta i objavljene u mnogim relevantnim časopisima sveta. 

Uz poeziju se etablirao kao uspešna medijska ličnost. Njegova osnovna razmišljanja o raznim pitanjima društva daju nam svetlost.

PODELITE OVAJ TEKST NA: