|
|
|
VOLIM TE LUDO ONAKO NAJLUĐE  | Katarina Branković Gajić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
ŽELjA JEDNOG ČOVEKA Samo sedi Hoću da gledam teDa upamtim svaki Deo tvoje dušeDa svaki deo lica Utisnem u sebeA, kako i ne bihSnovi su mojiVajali tebe... Hoću da u grudimaUpijem svaki dodirSvaki drhtajPoljubac strasniDa sve prste Prebrojim na tebiSve nežne tanane vlasiKose tvoje sa lica mogŠto ostaše kao otkosiPlodonosniKao snopovi željni žetelacaHoću da osetim grudi tvojeDa ruka bude puna klasa... Ja želim da te ostavim u sebiTaj struk i bedra Duge noge, zanosni pokretSva ustreptala i jedraPokret koji se u meni ogleda... Ne, ja nisam ludZnam da misliš takoDa nije lakoSa nekim ludakomVajati sebeOnako snažno, a polako... O, kako bih tebeZauvek hteoAl`, znam, daleko to jeZnam da kraj drugogSvijaš teloA, sve je moglo biti moje... Ma, volim te onakoLUDO, najluđeDUBOKO, najdubljeKad osećam te u sebiViše od sebeKad sam sâmA mislim, da sam kraj tebe... I tada sve postaje stvarnoSve je opipljivo i realnoA, neko može da se čudiE, tako je kad čovekU zrelim godinama poludi...
RANA Kada dođeš u moj gradNe pitaj za meneJer, reći će tiMrtav je...Nema ga dugo...Ponekad prošeta parkomSa psomSenkom svoga gazdeZagledanim u daljine prošlosti... Ne pitaj da li sam se ikada ženioDa li sam bio srećanDa li sam decu imaoDa li sam Sunce držaoOd kad si otišla... Kada dođeš u moj gradProđi samo pored moje kućeI nemoj stajatiMrtve ne treba diratiS njima se ne treba igrati...Greh je... Jer, ako probudiš duha u meniPa s prvim vetrom nestanešNeću više imati kućeTog hladnog kamena...Jer… dom me je davno zaobišao…Ili… prođi i sruši taj zatvorPusti duha na sloboduMeđ anđele ili đavole…U taj beskrajni prostor… Kada dođeš u moj grad...Molim te nemoj me tražitiTo boli, to grize, kidaSvaki deo meneAko je uopšte nešto ostaloI, ima iz ove sene... Kada dođeš u moj grad...U moj grad...Jednoga dana...Na staroj kapiji će pisatiOtišao je...Nije mogla da mu zaceli rana...
ŽIVOT JE KRUG Nemojte prestajati da voliteI kada vas ostavi gospodin „pravi“Kada se zamute vaše rekeMa, nemojte sanjati snove stareNacrtajte nebo boje plave Neke nove ruke nežne i mekeI maštajte... maštajte... Dodajte životu polet i lepotuTrčite parkom kao da vas čeka nekoPijte vino uz muziku koja vas dižeSmejte se u grohotuJer, sve je na kraju istoSve je već predodređenoPoklonite se staroj ruci U nekoj prometnoj uliciIli putujte brodom negde dalekoU nekoj španskoj luciNekog primorskog gradaMožda vas u prolaznu okrzneMuška silueta i postane vam draga... Kada vas ostavi gospodin praviZnajte...Samo je bio prolazna epizoda Takođe, prolaznog životaNabacite osmeh na licePored šminke, spletite kikicePokupite sve lepe sitniceI igrajte se novog životaKao kad ste bile devojčice... I... ne zaboraviteNemojte odrastiSačuvaćete dušuBićete večno mladeNabacite osmehJer, nakon svakog padaDolaze nove balade...
|
