detalj slike: KRK Art dizajn

Oči pronađenog Neba

U stihu ćeš čuti

pesmu kroz huk vetra

jedino ćeš dušom spoznati

neprestani treptaj tišine

Hodaj

kao da nikada nisi morala

da se dotakneš vatre

i naspram nje postaneš voda

Okeani su ogledala

podnebesju

prijateljstva osmesi

sačinjeni od bestelesnosti

svih naših pokojnika

Besmrtnost nas okružuje

uspinje do pustinje

i rajskih svetila

Želela bih da ti kažem

u stihu ćeš čuti

simfoniju spokoja

mistiku drevnog eha

Videti oči

pronađenog Neba

Kuda god da se okreneš

to su oči

koje te vole i traže

Oči

oprisutnjenje

tvog unutarnjeg sveta

Glas najiskreniji

u pupoljku cveta

plesu kiše

molitvi čoveka

Hodaj

kao da trenutak

smrtnosti ne postoji

Jer trenutak je

večnost otvorena

tražiteljima Meseca

U srcu si mom nadasve

Moja predraga Kraljice

i kada upućujem Ti misli

snagom duha svoga

isceljuješ me

Kada sklopim oči

molim Te da me blagosloviš

duhom mudrosti

što prepoznati može kukolj pravi

i pridružiti se žitu

na stazama tražitelja

moja predraga Zaštitnice

duh moj okrepi i nauči

da odmereno i dostojanstveno

pred Tobom stoji

i kada oluje i duge noći

zamračuju mi puteve

Najzad

Svetiteljko koja nisi poznavala

ovozemaljske granice

odveć kao ptica slobodna

u blagosti svojoj sve do čega

ti je pogled dopirao blagosiljala si

nauči moje žensko srce

da otpusti sve strahove

neprirodno uzete

na koži zadržane

Premila kruno

ozbiljna – blaga - predana

jesenje ove noći

pod zvezdanim svodom našim

prinosim ti ove stihove i reči

Moja predraga Kraljice

u savremenosti opet nastaješ

Uvek si tu

kraj mog ramena

u kosi mojoj

u srcu nadasve

Trenutak jednog nežnog zajedništva

Najednom otkrivaš mi puteve i svetove

ljudska srca i skrivene topline

pokazuješ mi brižnost svoju

u blistavom i večnom sjaju

Na putu do škole molim se

za roditelje, učenike, putnike

za srca svih ljudi danas na svetu

Ljubav je u davanju

u načinu na koji poimam trenutak

od večnosti oduzet i meni dat

Gde god da krenem

osećam Tvoj eho

u glasu detetovom

u srcu svom

Pomiluj i okrepi Gospode

sve koji svoj hod pružaju

ka svetlosti Tvojoj

Tata mi govori da svaki moj korak mora biti

dostojanstven i odmeren

tako i činim predragi moj Gospode

zahvaljujući ti na saglasju lepom

čekajući potpunu tišinu Tvoju

i trenutak jednog nežnog zajedništva

čovečanstva i sveta

PODELITE OVAJ TEKST NA: