|
|
|
 | Mirjana Bulatović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
SMIRENjE Srce mi je najzad dolutalo kući, a znalo se kojekuda vući, za drugim srcima od jutra do mraka, zbog malo topline, minut zlatnog zraka, pa se pokunjeno vraćalo u zoru kada ga probode ljubav na umoru, jer to se brzo okrene naglavce, ljubav stalno trepti, često menja pravce, i ne smiruje se taj zemaljski radar, zato što Boga nije naći kadar, a kada se najzad spoji s Božjom silom, na putu u nebo zemlji mahne krilom.
KAKO SE VOLI SIN, KAKO SE VOLE LjUDI
Mlada mladost je prošla, stara mladost takođe. Nimalo ne brinem hoću li se kome dopasti, a mislim, itekako mislim na telesnu težinu –da ne budem teška sinu i još trojici koji će jednoga dana nositi moj kovčeg u poslednji, podzemni stan.Samo da nakon mene ne ostanu ruke koje bole.
VALjDA NEĆE Opasno se ugrejao hladni rat, bojeve glave zure u daljinu, a ja i dalje gledam u sat, za svečanost tražim haljinu, jer to sigurno nije taj dan, poživećemo, splasnuće strasti,samo Bog ima tačan plani On će Svoju tvorevinu spasti, stvorenja mnoga – ukoliko nismo,u nehaju razuzdanog veka, izgužvali, pocepali Pismo,pa bojeva glava grozničavo čeka da grune u nedužnu Zemljinu korui digne vatrenu oluju...Vadim... na brzinu... haljinu goru,upravo su isključili struju. OD ROĐENjADO OSLOBOĐENjA Nije to bionimalo lak život.Odmalena se svetski bol slivao niz moje unutrašnje zidove,rastočio mi temelj do te mere da sam već u dvadesetoj bila duh koji hoda i ne vidi svrhu zamaranjabudućim danima.Prelazila sam ulicu nehajno:izvolite me zgaziti i slobodno bežite sa mesta nesreće,nikad vam neću prodreti u savest...Posle sam nekako ispružila desnu ruku, zatim i levui trapavo zagrlila život.Volim te – ne volim te, volim te – ne volim teponavljala samsve dok mi se nije jasno ukazalo lice Života – lice Isusa Hrista.Put je najednom postao širok,Istina puna ljubavi.
|
