detalj slike: KRK Art dizajn

Na Badnje jutro

Ustaj sine, prije zore,

dok ne prospe sunce zrake.

Pomoli se, pripremi se,

da idemo u badnjake.

Da čuvamo običaje,

neka gusle zabesjede.

Pođi stazom ugaženom,

moga oca i mog dede.

Vratimo se, sine, Bogu,

ne bi li se namnožili.

Tu su se, u lugovima,

naši preci mirbožili.

Prospi vina, baci žita,

da poraste šuma nova.

Gde odsečeš jedan badnjak,

tu će nići pet hrastova.

Na rame ga, sine stavi,

prekrsti se, Boga zovi.

Odnesi ga na prag rodni,

da nam kuću blagoslovi.

Poslednji Badnjak

Prekri Šumadiju Gospodnje brašno,

sa drevnog žrvnja nebeske vodenice,

Badnji dan pozdravi nemušto selo,

na svetom izvoru reke Jasenice.

Pustim sokakom vihor vileni,

sa streha krši vitke ledenice,

pa svaka zazvoni kada u sneg padne,

k'o nekad praporci i zvonke medenice.

Sve kuće prazne, nigde čoveka,

osim jednog doma, gore pod planinom,

tu se starac moli ikoni na zidu,

pokriven samoćom, ogrnut tišinom.

Poslednji čuvar ognjišta i praga,

čekao je sumrak, da se javi veče,

pa kurjačkim tragom, udari u šumu,

da pozdravi pretke i Badnjak odseče.

U središtu luga, ispred mladog hrasta,

sa ramena skide sekiru i stade,

tad toplina neka, preplavi mu grudi,

pomilova drvo, pa pod njega pade...

Tužno stoje kuće, krovovi bez dima,

kao mrtvo cveće na polju uvelom,

Badnjakovo lišće grlilo je starca,

dok je umirao sa rođenim selom.

PODELITE OVAJ TEKST NA: