detalj slike: KRK Art dizajn

ZALUTALA DUŠA

(posmatram, osećam i zaključujem - iz knjige "O životu, tek tako")

Sve možete izgubiti, ali dušu nikako, jer ona je naš neodvojivi, nematerijalni deo, koji sa telom čini celinu našeg bića.

Duša je dah i duh našeg života. U odnosu na telo, ona je posebna snaga, čije je izvorište u Bogu, luča istine.

Životni tokovi, nametnute situacije, naša nepažnja i neznanje, težnja ka dosezanjem slave i novca, kao i mnoge druge situacije, zbog kojih izlećemo iz životnog koloseka, mogu nas odvesti u pogrešnom pravcu, kada duša gubi nit koja je vezuje sa Bogom, te postaje rob nečeg lošeg, možda neprimerenog.

Duša se zagubila, a da svest to ne konstatuje, zanesena ovozemaljskim ponudama – (jabukom kojom je Eva “proterala ljude iz raja”) nastaje lutanje duše, njena prodaja, onom ko je na suprotnoj strani od Stvoritelja.

Gledamo, prepoznajemo i pitamo se kako pomoći osobi koja je “zalutala ovca” u ovom svetu, gde se teško razlikuje dobro od zla.

Posebna “pogodnost” da se duša “izgubi” je haotičnost i konfuzija u svetu poremećenih vrednosti, gde se primat daje, ne ljubavi, već izigravanju svega Božanskog, ruglu.

Čovek, koji nije ispunjen, najčešće, u težnji da bude voljen, da dosegne slavu preko noći i bez pokrića, “predaje” se onome ko ga u tome podržava, daje mu vetar u leđa za nešto za šta ni oni ne misle da je ispravno. Ustvari i oni, kao izgubljene duše to čine onima, koji su slabi u tom trenutku, privlače ih i tako se spirala loših vibracija i gubljenja sopstva, uvećava.

Teško je i jednima i drugima, a nisu često svesni toga, težeći da zadovolje svoje nekontrolisane apetite.

Pogledajmo oko sebe i pokušajmo da prepoznamo ljude čija je duša zalutala na pogrešnu stranu.

Takva osoba je u stanju da brani i agresijom ili presijom na okolinu, svoje stavove, misleći da je sasvim u pravu, da najbolje sve zna, da je ne vole, da su sujetni, ljubomorni i td.

Možete preduzeti sve da im objasnite da nisu u pravu, ali ćete naići na bedem, pa stoga, recite im pažljivo istinu i najbolji način da sačuvate sebe je da se sklonite i odustanete od prepirke.

Osoba koja je izgubila dušu, blokira sve Božansko u sebi, svu ljubav koja joj se pruža i ne ume iskreno da je daje drugima, posebno bezuslovno. Njihov ego pruža “ljubav” samo osobama, koje (rasterećen Božanske duše) prihvata.

Čovek je pogrešnim koracima, skliznuo sa puta, postao nesavršeno biće, koje čini greške na ovaj ili onaj način.

Ali, gore pomenute osobe, ponavljaju greške, “slepi” da im iste mogu doneti bol. Znači da se često odlučuju na loše izbore u životu, jer nesvesno žele da popune prazninu, donetu okrećući se pogrešnoj strani.

Ako su nam iste osobe bliske, pokušajmo da im objasnimo i vratimo ih na pravi put, jer to nam je istinska hrišćanska dužnost. Ako decidno odbijaju vašu iskrenost, znači da ne shvataju suštinu vaših reči. I, nikada se ne osećajte krivima, jer ste bar pokušali da pomognete. Nekada se desi da se ta vaša borba duže događa, dajete sebe, trošite se, da bi iste na kraju našle drugo izvorište za potvrdu svojih stavova.

Tada, dignite ruke od njih, jer će vam samo donositi dosta negativnosti, loših vibracija, briga…

Šta nam onda ostaje, ako smo pravi ljudi?

Molimo se za nih da se vrate na ispravan put i da dušu oplemene Božanskom energijom. Da budu srećni i ispunjeni pravom ljubavlju.

S ljubavlju za sve ljude ovoga sveta!

Katarina Branković Gajić

( iz mojih psiholoških beleški, pisanih dugi niz godina)

PODELITE OVAJ TEKST NA: