detalj slike: KRK Art dizajn

MOJA BAKA JE ODLIČNO

Ova online nastava je pravo civilizacijsko dostignuće! Nikada, ni u kakvoj varijanti programiranja đačkog života nisam video mogućnost da danima ne idem u školu, sedim ili ležim u krevetu i pratim časove. Prilično se dosađujem, igram igrice, što krijem od roditelja, posebno od majke, slušam neprestano muziku. Nedostaje mi škola! Ne mogu da kapiram šta se to dogodilo da toliko volim onu normalnu školu! Posle obrade Ćopićeve Bašte sljezove boje, dobio sam online domaći zadatak iz srpskog jezika na temu: osoba koja je obeležila moje odrastanje.Ćale ne dolazi u obzir, jednom reči, tip koga zaobilazim. Majka, ona cvrkuće svaki dan; sestra...naše svađe nikom ne bi bile interesantne..Mislim da je najbolje da razmotrim bakin lik, ona me najmanje nervira.

OVDE možete pročitati 1. priču

2. PRIČA

Bakine slobodne aktivnosti

Sa bakom smo išli u pozorište, igrali badmington i nogomet u našem dvorištu, gledali prenos teniskih utakmica. Pričala nam je da je igrala rukomet u gimnaziji, bila odlična na gredi, najbolje radila stav na rukama. Đoković je njeno dete. Uspinjao se na teniskoj lestvici potpomognut njenim aplauzima i navijanjem, njenim psovkama i aplauzima. Kada je osvajao titulu na Vibldonu, otvarao se šampanjac i zveckale kristalne čaše. I odmah je sve predstavljeno na fb.

Baka i njene prijateljice delovale su mi kao da su članovi nekog sportskog društva, sve su pratile i znale najnovije sportske vesti. Ja sam bio daleko od svega toga. Mozak mi služi da završim ovaj gimnazijski smer za talente, kako da zovu. Ne osetim da mi moj talenat baš mnogo pomaže, posebno u fizici, omiljenoj nauci moga oca, koji kaže: prvo fizika, pa sve ostale nauke.

Jednom sam prolazio hodnikom i čuo kao baka viče i izgovara „ružne reči“. Pitam je kako je, a ona: - Kako, možeš misliti! Ovaj seronja  nema pojma.

-Ko nema pojma? - Pa ko, Novak, i gleda me skoro tužno.

 Bako, brate, šta ti je, da Novak nema pojma, kao, čudim se.

 -Eto, tako je, za koga ja gubim nerve i dragoceno vreme. Gledaj, baca mu tačno pred noge, ne zna čovek da igra... hajde kući kuvaj Jeleni ručak, peglaj pelene; ja bih to bolje servirala...

Povlačim se, zatvaram vrata i čujem kako opet kaže da je Novak seronja, pišonja, nema pojma. Nisam znao da baka ima tajni rečkik, baš dobre stileme, a ovamo se folira pred drugima..Kažem majci da pripazi na bakutanera, da je ne strefi srčka, da ne svisne prevremeno!

A kada Nole igra dobro, onda uživa. Srećni smo što Novak uglavnom pobeđuje! Inače, bakica bi odavno bila na onom svetu.

Zaključujem na osnovu skromnog znanja iz psihologije da je baka je čisti kolerik: jake emocije, brzo se izmenjuju i brzo prođu njene ljutnje; pozitivna je, nepopravljivi optimista. I po tome vidim da smo baka i ja slični.

Bako, voli te rođak.

Treća priča sledećeg petka!

PODELITE OVAJ TEKST NA: