O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriVestiMedijiKolumnaKultura sećanja


















Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Proza


OPET JE POČEO JEDAN RAT

Nebojša Jevrić
detalj slike: KRK Art dizajn
  · 


OPET JE POČEO JEDAN RAT


Nebojša Jevrić
 
„NE RAT, RAT, NE RAT“ vikao je profesor Likovne akademije Dragan Lubarda sa raširenim rukama. Na vrhovima kažiprsta držao je dve pivske flaše. Profesor je bio mršav i sitan. Prsti su mu bili dugački i tanki. Ulazili su u grliće flaša. Imao je razvučen i dug crn džemper na raskopčavanje. Kosa i brada raščupane duge sede. Brada mu je bi8la do sedmog rebra duga. Istrčao je na ulicu ispred „Brankovine“ i zaustavio saobraćaj. Vozači auta uzaludno su trubeli. Posle ga je odvela milicija. U zatvoru je odbio da se kupa.
 
„Vi ste me ovde doveli zato što sam prljav. Zašto da se kupam“
 
„NE RAT, NE RAT“ vikao je omiljeni profesor čija su predavanja večernjeg akta posećivali i oni koji nisu likovnu akademiju studirali. I studenti drugih godina. U zatvoru je crtao lica robijaša.
Imao ih je pun blok. Držao je taj blok zamotan u krpe ispod ormara. Jednom mi ga je pokazao. Bili su to zapisi iz „Mrtvog doma“. Blok posle njegove smrti nije pronađen. A svi su mislili da je odavno prestao da crta. Kao ni njegov „Čarobni breg“ Blok sa licima tuberkuloznih dok se lečio u planinama iznad Sokobanje. Pre toga je štrajkovao. Bio je to štrajk u kojem je jedino on učestvovao. Držao je predavanja ali je odbijao da prima platu. Od gladi i pića dobio je tuberkulozu.


I taj blok je nestao.
„Ne rat, ne rat!“ vikao je Dragan Lubarda.


Iz sela Sijerka, kraj Sokoca ,sa Romanije. Sokolac su zvali Izgor. Mnogo puta je goreo. Sećao se Profesor rata i Francetićevih divizija. Svega se sećao profesor.
„Crta, to je kad moj otac na Romaniji otkuje kosu, pa onda palcem gledajući prema suncu prevuče pored oštrice“
Hteli su da ga izbace sa akademije. Uvredio je princezu uvaženog druga koju su upisali na akademiju da bi jue lakše udali za diplomatu od karijere. Kasnije konceptualistu, zagovornika NATO-arta kako je konceptualce zvao pokojni Šobajić.
Rekao joj je na predavanju da bi najbolje bilo da se svuče i pred ogledalom nacrta svoje međunožje.
Što je uvaženog druga iz komiteta pogodilo jer je princeza došla kući uplakana.
Tražio je da ga odmah udalje.
Jurodiv je bio Profesor!
Pokojni Šole Bokser povukao je za bradu čuvenog mafijaša i kuma Dadu Crovića. Misleći da je to Dragan Lubarda.
I nikad više nikog nije povukao. Jer i Dada je bio oniži. Jer i Dada je imao dugu i sedu kosu i bradu.
Iz opljačkane i zauzete Prištine iz stana Darinke Jevrić pesnikinje koja nije htela da ode
( „Zar je moja glava skuplja od glave monahinje iz Deviča govorila je), iz grada iz kojeg su prognani Srbi, svakoga dana zvali smo Profesora.
Napravili smo dopisnu likovnu akademiju.
„Crtajte satove. I svaki nek bude navijen na podne. Recite im da su lepi“ podučavao je u beskrajnim razgovorima.
„Ne rat, ne rat“ vikao je razbarušene sede kose i brade sa pivskim flašama na prstima zaustavljajući saobraćaj Profesor.
Svake noći arnauti su lupali na vrata. Razbijali ih. Jedina odbrana su nam bile poređane cigle u hodniku i greda na vratima koju je ugradio Kfor. U susednom praznom stanu iz kojeg su prognani Srbi na zidu iznad radnog stola dečjim rukopisom, pored rasporeda časova stoji ispisana poruka. Teodorina. Teodora više ne stanuje ovde. Ne znam koliko je godina imala Teodora.
„Ne smem da izađem u hodnik.
Ne sme da mi padne na pamet da otvorim vrta. Ne smem da trčim za mamom kad hoće da otvori vrta. Moram da slušam majku. Moram da slušam Maju.“I aneks velikim slovima:
 
NIJE MOJA BRIGA, ZVONI LI ZVONO NA VRATIMA ILI NE!
 
Podne je.
 
Evo me na Brezovici. Na Kosovu. Nekada srpskoj planini. Tu su mnogi Srbi imali vikedice. Planina je pokrivena snegom. Išao sam u Štrpce pa me je put tamo odveo. Preko puta hotela je kafana. Stakla nisu zatamnjena. Naprotiv.
Godina 2001.
Kafana je puna vojnika Kfora. Gazda kafane sa belom kapom na glavi zadovoljno trlja ruke. Kod Arnauta gazde mora da se radi. Oko šipke igra gola Ukrajinka.
Podne je.
A Zelenski kurcem svira po dirkama od klavira.
 
 
 


 

PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"