detalj slike: KRK Art dizajn

MOJA BAKA JE ODLIČNO

Ova online nastava je pravo civilizacijsko dostignuće! Nikada, ni u kakvoj varijanti programiranja đačkog života nisam video mogućnost da danima ne idem u školu, sedim ili ležim u krevetu i pratim časove. Prilično se dosađujem, igram igrice, što krijem od roditelja, posebno od majke, slušam neprestano muziku. Nedostaje mi škola! Ne mogu da kapiram šta se to dogodilo da toliko volim onu normalnu školu! Posle obrade Ćopićeve Bašte sljezove boje, dobio sam online domaći zadatak iz srpskog jezika na temu: osoba koja je obeležila moje odrastanje.Ćale ne dolazi u obzir, jednom reči, tip koga zaobilazim. Majka, ona cvrkuće svaki dan; sestra...naše svađe nikom ne bi bile interesantne..Mislim da je najbolje da razmotrim bakin lik, ona me najmanje nervira.

OVDE možete pročitati 2.priču

3.priča

Bakin nedeljni ručak

Svi smo se radovali bakinom nedeljnom ručku. Na sreću, baka živi u svojim odajama u prizemlju naše porodičke kuće. Razdvojeni smo, a opet uvek zajedno. Lupamo joj iznad glave i dan i noć. Sestra u svojoj sobi često vežba ili igra uz glasnu muziku, ja sedim za računarom, slušam muziku i lupkam nogom po ritmu, od čega baki ponekad ripne pritisak. Kada udari po radijatoru, nastaje mir i tišina. Znači, prekipelo joj.

Nedeljom u dva, tj. 14. časova, čeka nas obožavani ručak. Upadamo jedan po jedan i sedamo za serviran sto. Vesela je; sveže očešljana, našminkana. Ne znam zašto, jer će taj namaz na ustima pojesti za koji trenuztak. Ali, nije moje da kažem. Lepo joj stoji, pa neka. Mislim da taj njen ruž nas opominje da na ručak dođemo „sređeni“. Tu trenerka ne prolazi!! Primetio sam da se majka  pre silaska češlja i miriše. To mi se baš sviđa.

Sledi ručak. domaća supa i domaći rezanci, „rimflajš“, glavno jelo sa prilogom, salatu često mama napravi i donese, obožavana pogača, potom slatkiš i piće. Stolnjak poštirkan i čisto izaziva da ti kane sos, pije se aperitiv iz lepih tetkinih čaša (tetka nas smara da joj lajkujemo na instagramu njene rukotvorine). Baka nas je podučavala dok smo sestra i ja bili mali: ne stavljaj ruku ispred, ne saginji glavu, ispravi se, drži ruke uz telo kao da nosiš knjigu koja ne sme za vreme ručka da ispadne, koristi salvetu.

I sada se često oglasi po tom pitanju. Meni ne smeta, ali nije da nam je baš drago. Sve u svemu, svi smo na kraju ručka siti, veseli i zahvalni, nesebično dajemo komplimente bakinim kulinarskim umećima. Drago joj je i sa čašom vina u ruci seda u fotelju na kratak razgovor. Ja sam primetio da moji roditelji žele da se što pre predaju nedeljnom odmaranju. Ako je TV uključen, baka menja program po svojoj volji; traži dobar filim, a to znači iz nekog njenog vremena; obožava R. Retforda, Branda, De Nira. Barbaru Strejsing, ili, kako već se zovu ti „odlični glumci“. Baka dobija poen od svih nas kada kaže da će ona to sve sama srediti, tu gomilu suđa, sa zadovoljstvom.

-Ne brinite, osećam se odlično!

Siti i zadovoljni, odlazimo jedan po jedan i raspoređujemo po sobama, odok iz bakine kuhinje zvecka sjano posuđe, a kroz dnevnu sobu se šire zvuci čuvenog kanala Nostalgija.

PODELITE OVAJ TEKST NA: