detalj slike: KRK Art dizajn

O sreći

Zatvori vrata za sobom.

Progutaj ključ i ostani.

Osuđenom na čekanje

sporo prolaze dani.

Ugasi svetlo za sobom.

Ugasi u svećnjaku sveću.

Dozvoli senkama, noćas,

da se po zidovima kreću.

To nešto kada je lelujavo,

pijano i na pola,

zapravo, prazan je krčag

u izobilju gozbenog stola.

Zatvori vrata za sobom.

Sreća je odluka u čoveku.

Potonućeš virom nošen,

ili ćeš pregaziti reku...

Hitronoga

Faktografija života

dolazi sa vozovima koji kasne,

izražavajući sve manje ono što jesmo,

a više s kim smo i gde smo.

Nebitne slike sa raznih putovanja.

Sujeta nahranjena, duša sve manja.

Otuđeno od bližnjih

živi se nametnut model sreće.

Kultura i umetnost su na kolenima.

Ali 'ipak se okreće'.

Na koncertu smo koji još traje.

Milosrđe u dostojanstvo zamotano.

Bliže smo koraku dalje.

Zamenili smo znano za neznano.

A kad se svetla pogase...

Kad duša u četiri zida prebroji sede

ostaje gorko saznanje:

'ko je gladan rođen, nikada se ne najede'.

Faktografija života

poklonički svoj put prati.

Pronađi duhovnu vertikalu

i iskonu se čist vrati.

Tu je mir i blagostanje.

Dodir sa prokazanjem i dodir Boga.

Proviri u davno nestali svet...

Tu živi sreća hitronoga.

Ne veruj u sivo

Nenadano, putevi odvedu.

Učiš da hodaš. Nove su staze.

Stopala iznova upoznaju tlo.

Stopala sasvim oprezno gaze.

Nekada putevi vidljivi nisu.

I uzalud si, rabe, sniv'o .

Sakupi hrabrost da čuješ.

Crno, il' belo. Ne veruj u sivo.

Između dva hodočašća,

žena u tajnu se skrila...

I nestala je, kao tajna...

Kao da nije nikad ni bila...

Htela je tvoj oreol.

Pred svetom da ti je kruna.

Ali si žicu povukao jako

i osta samo slomljena struna.

Obućićeš novo odelo.

Nevino, proglasićeš za krivo.

Žena je opet rekla:

Crno il' belo. Jer ne veruje u sivo.

 *********

Sivo je, realno spasenje,

kad život u kutiju šibice stane.

Nađimo se na pola puta...

I zaustavi suzu, koja bi da kane...

PODELITE OVAJ TEKST NA: