| Željka Bašanović Marković | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Hleb
Verica i Petar žive na istom spratu zgrade od crvene opeke. Tačnije stan do stana. Preko puta njih živi penzioner deda Steva kome svakoga jutra kupuju hleb, odnosno svako drugo jer je naizmenično, jedan dan Verica, a drugi Petar.
Hleb mu obese o kvaku i deda Steva kad ustane skine kesu sa kvake i doručak može da počne. Na taj način ga održavaju u životu i štede ga bespotrebne jutarnje jurnjave po prodavnicama. Iako iskreno govoreći on odavno nije sposoban ni za kakvu jurnjavu, hoda uz pomoć palice nogu pred nogu. Jedno jutro kesa je do uveče bila netaknuta na vratima i hleb se odavno ohladio. U stanu se i deda Steva ohladio. Bio je kraj novembra.
Verica i Petar više nisu kupovali hleb i slabo su se i viđali svako do guše u svojim obavezama na poslu.
Nedugo zatim u stan pokojnog deda Steve doselili su se novi stanari. Bračni par sa dvoje dece. Deca su stalno plakala a njih dvoje su strašno vikali i kad se ne svađaju. Lupali su vratima i vrlo brzo su Verica i Petar počeli da žale za prošlim vremenima dok je deda Steva živeo preko puta njih.
Umorni posle napornog dana često nisu imali mira ni oka da sklope, budni su ležali svako u svom krevetu i slušali buku koja je dopirala iz stana preko puta.
I kako je buka bila sve veća i neprekidna oni su se više zblizavali i do kraja tog meseca već su živeli u Petrovom stanu i spavali u njegovom krevetu. Ubrzo su rešili da prodaju Veričin stan jer im nije bio potreban. Dok bi ležali u krevetu priljubljeni jedno uz drugo buka im je sve manje smetala.
Ubrzo se u prodatom stanu doselila porodica sa još dvoje dece i ženkom irskog setera. I oni su bili glasni, pas bi neutešno lajao kada bi ga ostavili samog.
Verica je počela da insistira da se venčaju. Petar se nije bunio. Počeli su i oni sve češće da viču. Svadjali su se uz tresak vrata kao tačku na raspravu kad bi neko izašao napolje.
U potaji svako je žalio za svojim mirom koga nigde nije bilo.
Jednoga dana vraćajući se sa posla Petar ugleda kesu sa hlebom obešenu o vrata. Toliko se obradovao da je bez razmišljanja pritisnuo kvaku i ušao u stan.
Unutra je na sred sobe sedela kuja irskog setera i veselo skočila mašući repom kad je ušao. Sagnuo se i pomilovao psa do glavi.
Mirnim korakom izašao je iz zgrade. Nikad se više nije vratio tu.
Verica ga je čekala do kasno uveče a onda pozvala policiju.
Petra više niko nije mogao da nađe iako su naveli da u ruci nosi kesu sa hlebom.