 | Milena Stanojević | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn, Salvador Dali
Bežanja
Bio sam neko bio sam niko
Odlazio sam kad sam hteo i dolazio
Hitro
U noćima kad nisi mirno spavala
Sanja
Devojčice
Gusenice su se isprepadale od moga hoda
Molila si me da ti recitujem Majakovskog
On me smiruje rekla si mi
Zgrčena
Dlan ti nije ostavljao jorgan na miru
Ne znam ti ja to
Ludice
Može li zagrljaj da pomogne
Često su te pohodile neke ptičurine
U snu
Od čega ti se pomicao u trzajima
Nožni prst
Kakvi su te oblaci opet skolili
Sanja
Dajte mi neku zbirku savremene poezije
Ima li tamo Majakovskog
Ko još po bibliotekama
Zapošljava žene sa brkovima
I jarkocrvenim lakovima
Koje zaudaraju na neoper
Biblioteke mirišu na moju babu
Tvrdoglavila si se
U njenoj sobi cvetaju sve ruže ovoga sveta
Odnećemo joj jednu na grob
Kad te prođu grčevi
Sanja
Vodiću te na seosko groblje
Tamo su kažeš poređane tvoje krilatice
I svi očevi tvoje poezije
Preletao sam stihove onog nesrećnog Rusa
Ko još u pola noći sa avetima posluje
Osim pesnika i mene
„Sanja hoćeš li me takvog
Pusti me Sanja
Zgrčenim prstima davim gvozdeno grlo zvonca
Sanja!
Na ulicama su zveri.“
Spomenuo sam i dveri
Jesi li me htela
Sanja
Takvog
Pitala si
Ćuteći si pitala hoću li te pustiti
Da odeš
Umesto odgovora
Odveo sam te na Gardoš
Tamo duvaju neki nemilosni vetrovi
Ne volim da venem na vetru vikala si
Odneće te tako tananu
Kako si se inatila Sanja
Balavice
Mudrice
Namćor sam na baba Maricu
S očeve strane
Spominjala si je stalno
Marame je nosila mirišljave
U svetlim bojama
Zasadila ti je orah u donjem dvorištu
Još je mlad ali samo malo mlađi od mene
Takoreći mi smo vršnjaci orah i ja
Otišla si makar tri koraka ispred mene
Do Venecije do Venecije si stigla
Ona je oronula
Sjaj joj je izbledeo
Nema veze kazala si
Ovde će Dunav uvek da se cakli
I otperjala dole do reke
To nije reka to je Bog
Pantić to zna
Stalno ribari
Opsesija pod stare dane
Ne diraj mi Pantića
Branila si ga
To je tvoj bog
Sanja
Taj Pantić
Ne može Uelbek tron da mu uzurpira
Čitala si mi odlomke tog sjebanog starca
Nešto o tome kako se jedan sredovečan muškarac
Pripit verovatno
Pitao pošto je
Upoznao Kejt kako je
Mogao da joj okrene leđa
Na drugoj galeriji Narodnog pozorišta
Stiskala si se uz mene
Ruka ti nije htela iz moje
Šapnula si mi
Ko si ti
Prsti su ti tako mekani
Sanja
Sirotice
Vidi onu balerinu što je odskočila
Još malo pa će dostići tvoje visine
Kada ti plešeš
Sanja
Eto me u Amarkordu
Felini bi mi pozavideo
Dao bi mi i četvrtog Oskara
Za sekundu tvog plesnog koraka
Nisi ti ništa posebno Sanja
Samo si pustila pramen kose
Da ti padne preko nosa
Od koliko te je probisveta Bog sačuvao
Sanja
I zašto nije od mene
Šta da radim
Šta da radim
Jorgan si zbacila
Čelo ti je mokro
Sanja
Plašljivice
Najhrabarija ženo na svetu
Za koju znam
Daj mi majicu
Suvu
Vodi me kod vidarice
Na donjoj polici u kuhinji
Tamo su pilule
Ko još na kuhinjskom stolu drži savremenu
Poeziju
Jugoslovenskih naroda i narodnosti
Kupiću ti novo izdanje
Sanja
Korica ti je u donjem uglu pocepana
Odagnaću ti noćne more
Sanja
Obećao sam ti
Ima naših baba koje slivaju stravu
Tetka ti je rekla
Dole negde na jugu
Hteo sam da ti se vrzmam po glavi
Makar upola kao Andaluzija
I flamenko
Od tvog plesnog koraka
Pomerila se afrička tektonska ploča
Sanja
Milosnice
Vragu
Zaostajao sam za tvojim koracima
Kuda si otišla
Sanja
Luda glavo
U posetu kraljevima Alhambre
Jesu li ti tamo otklonili stravu
I ko stopalo prislanja na tvoje
Po mraku
Neće ovde biti srećnih ljudi
Nikada
Razočarali su te Balkanci
Ali sam te naročito razočarao ja
Kleli su se da su te videli
Dole
Kod Kule Nebojša
Točak tvog bicikla kažu uzjogunio se
I zamakao im podno Kalemegdana
Sad na 25. maju
Prokapinju kiše
Skliznem sam do reke i
Ponekad čujem bat koraka
Iz sportske sale Šumice
Noći su ovde tako duge
Ima li belih noći
U Andaluziji
Javi mi da znam
Lakše ću zaspati sa suncem u
Tvojim očima
