O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriKultura sećanjaKolumnaBesede















Istorija
Nauka
Tradicija







Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirjana Štefanicki Antonić
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Minić Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Riznica


SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - ENGLESKA

Simo Jelača
detalj slike: KRK Art dizajn


SVETSKE KULTURE i NARODNI OBIČAJI - ENGLESKA


Dr SIMO JELAČA



PREDGOVOR

Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.
Bilo bi previše uključiti svaku državu, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.
Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.
Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.
Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.
Autor




VELIKA BRITANIJA




KULTURA I NARODNI OBIČAJI


Činjenice i statistika
Lokacija: Zapadna Evropa, ostrva uključujući severnu jednu šestinu ostrva Irske između severnog Atlantskog okeana i Severnog mora, severozapadno od Francuske.
Veličina: 244.820 kvadratnih kilometara.
Glavni grad: London, 8,6 miliona stanovnika.
Klima: umerena; umereno preovlađujućim jugozapadnim vetrovima iznad severnoatlantske struje; više od polovine dana je oblačno
Stanovništvo: oko 62 miliona
Etnički sastav: bela (od toga Englezi 83,6%, Škoti 8,6%, Velšani 4,9%, Severni Irci 2,9%) 92,1%, crni 2%, Indijci 1,8%, Pakistanci 1,3%, mešoviti 1,2%, ostali 1,6%.
Religije: hrišćani (anglikanci, rimokatolici, prezbiterijanci, metodisti) 71,6%, muslimani 2,7%, hinduisti 1%, ostali 1,6%, neodređeno ili nijedno 23,1%.
Vlada: Ustavna monarhija.
Identifikacija:
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske je formalni naziv suverene države kojom upravlja parlament u Londonu.
Lokacija i geografija:
Površina Velike Britanije je 230.500 kvadratnih kilometara, sa dodatnih 13.986 kvadratnih kilometara u Severnoj Irskoj, što joj daje jednu od najvećih gustina naseljenosti u zapadnom svetu.
Jezik u Velikoj Britaniji:
Ujedinjeno Kraljevstvo nema ustavom definisan službeni jezik. Engleski je glavni jezik (koji govori jednojezično više od 70% stanovništva Velike Britanije) i stoga je de fakto službeni jezik. Drugi maternji jezici ostrva su velški, irski, alsterski škotski, kornski, galski i britanski znakovni jezik.
Imigranti su prirodno doneli mnoge strane jezike iz celog sveta.
Ljudi i kultura:
Ujedinjeno Kraljevstvo se sastoji od četiri zemlje: Engleske, Škotske, Velsa i Severne Irske. Važno je ne samo biti svjestan ovih geografskih razlika, već i snažnog osjećaja identiteta i nacionalizma koji osjeća stanovništvo ove četiri nacije.
Izrazi 'engleski' i 'britanski' ne znače istu stvar. „Britanac“ označava nekoga ko je iz Engleske, Škotske, Velsa ili Severne Irske. 'Englezi' se odnosi na ljude iz Engleske. Ljudi iz Škotske su „Škoti“, iz Velsa „Velšani“, a iz Severne Irske „Irci“. Uverite se da ne zovete nekoga iz Velšana, Škota ili Severne Irske „Englez“.
Multikulturno društvo:
Nekada veoma homogeno društvo, od Drugog svetskog rata, Britanija je postala sve raznovrsnija jer je prihvatila veliku populaciju imigranata, posebno iz svojih bivših kolonija kao što su Indija, Pakistan i Zapadna Indija.
Britanci su veoma rezervisani i privatni ljudi. Privatnost je izuzetno važna. Britanci vam neće nužno pružiti obilazak svog doma i, u stvari, možda će većinu vrata držati zatvorenim. Očekuju da drugi poštuju njihovu privatnost. Ovo se proteže i na ne postavljanje ličnih pitanja.
Sastanak i pozdrav:
Rukovanje je uobičajen oblik pozdrava.
Britanci bi u početku mogli izgledati malo kruto i formalno.
Izbegavajte produženi kontakt očima jer se ljudi osećaju neprijatno.
Još uvek postoji neki protokol koji treba slediti prilikom upoznavanja ljudi u poslovnoj ili formalnijoj društvenoj situaciji. Ovo je često klasna razlika, pri čemu se 'viša klasa' drži dugogodišnje tradicije: Upoznajte mlađu osobu sa starijom osobom.
Upoznajte osobu nižeg statusa sa osobom višeg statusa.
Kada su dve osobe sličnog uzrasta i ranga, upoznajte onu koju bolje poznajete drugoj osobi.
Etiketa davanja poklona:
Britanci razmenjuju poklone između članova porodice i bliskih prijatelja za rođendane i Božić.
Poklon ne mora biti skup, ali obično treba da pokaže pokušaj da se pronađe nešto što je povezano sa interesima primaoca.
Ako ste pozvani u nečiji dom, normalno je da sa sobom ponesete kutiju dobre čokolade, dobru flašu vina ili cveće.
Pokloni se otvaraju po prijemu.
Etikete jela:
Za razliku od mnogih evropskih kultura, Britanci uživaju u zabavljanju ljudi u svojim domovima.
Iako Britanci cene tačnost, možda ćete stići 10-15 minuta kasnije nego što ste pozvani na večeru. Međutim, ako idete u restoran, budite na vreme.
Ponašanje za stolom je kontinentalno, odnosno viljuška se drži u levoj ruci, a nož u desnoj dok se jede.
Viljuška se drži zupcima na dole tako da se hrana hvata na zadnji deo viljuške. Ovo je veština za koju je potrebno vreme da se savlada.
Ostanite stajati dok vas ne pozovu da sednete. Možda vam se pokaže određeno sedište.
Ne naslanjajte laktove na sto.
Ako niste završili sa jelom, ukrstite nož i viljušku na tanjiru sa viljuškom preko noža.
Naznačite da ste završili sa jelom tako što ćete postaviti nož i viljušku paralelno preko desne strane tanjira.
Na svečanim obrocima se daju zdravice.
Kada ste u pabu, uobičajena je praksa da platite rundu pića za sve u vašoj grupi.
Ako je pozvan na ručak u restoran, obično plaća onaj koji ga poziva. Nemojte se svađati oko čeka; jednostavno uzvratite kasnije.
Poslovni bonton i protokol
Veliki pozdrav
Čvrsto rukovanje je norma; u Velikoj Britaniji nema pitanja vezanih za rod.
Ljudi se tresu pri susretu i odlasku.
Održavajte kontakt očima tokom pozdrava, ali izbegavajte bilo šta duže.
Većina ljudi koristi ljubazne titule za gospodina, gospođa ili gospođicu i svoje prezime.
Sačekajte dok vas ne pozovu pre nego što pređete na osnovu imena. Ljudi mlađi od 35 godina mogu učiniti ovaj potez brže od starijih Britanaca.
Vizit karte se razmenjuju na prvom predstavljanju bez formalnog rituala.
Vizit karta se može odložiti samo letimičan pogled, tako da se nemojte uvrediti ako joj se ne posveti mnogo pažnje.
Britanski stil komunikacije:
Britanci imaju zanimljivu mešavinu stilova komunikacije koji obuhvataju i potcenjivanje i direktnu komunikaciju. Mnogi stariji poslovni ljudi ili oni iz 'više klase' se u velikoj meri oslanjaju na formalnu upotrebu ustaljenog protokola. Većina Britanaca su majstori potcenjivanja i ne koriste efuzivan jezik. Ako ništa drugo, oni imaju izraženu tendenciju da koriste „kvalifikatore“ kao što su „možda“, „moguće“ ili „moglo bi biti“.
U komunikaciji sa ljudima koje vide kao jednake sebi po rangu ili klasi, Britanci su direktni, ali skromni. Ako komuniciraju sa nekim koga dobro poznaju, njihov stil može biti neformalniji, iako će i dalje biti uzdržani.
Pisana komunikacija prati stroga pravila protokola. Način zatvaranja pisma zavisi od toga koliko dobro pisac poznaje primaoca. Pismena komunikacija se uvek adresira korišćenjem titule i prezimena osobe. Imena se uglavnom ne koriste u pisanoj komunikaciji, osim ako dobro poznajete osobu.
E-pošta je sada mnogo rasprostranjenija, ali stil komunikacije ostaje formalniji, barem u početku, nego u mnogim drugim zemljama. Većina Britanaca neće koristiti sleng ili skraćenice i misliće negativno ako se vaša komunikacija čini previše poznatom.
Poslovni sastanci:
Ako planirate da koristite dnevni red, obavezno ga prosledite svojim britanskim kolegama na vreme kako bi ga pregledali i preporučili sve izmene.
Tačnost je važna u poslovnim situacijama. U većini slučajeva, ljudi sa kojima se sastajete doći će na vreme. Škoti su izuzetno tačni. Pozovite ako budete i 5 minuta kasnije od dogovorenog. Imajući to u vidu, tačnost je često stvar ličnog stila i hitni slučajevi se javljaju. Ako čekate nekoliko minuta, nemojte praviti problem. Isto tako, ako znate da ćete zakasniti, bilo bi dobro da telefonirate i izvinite se.
Način na koji se sastanci održavaju često zavisi od sastava ljudi koji prisustvuju:
Ako su svi na istom nivou, generalno postoji slobodan protok ideja i mišljenja.
Ako je u prostoriji osoba sa višim rangom, ta osoba će voditi većinu govora.
Generalno, sastanci će biti prilično formalni:
Sastanci uvek imaju jasno definisanu svrhu, koja može uključivati dnevni red.
Biće kratkog razgovora pre nego što se pređe na posao.
Ako pravite prezentaciju, izbegavajte da iznosite preterane tvrdnje.
Uverite se da vaša prezentacija i svi dostavljeni materijali izgledaju profesionalno i dobro osmišljeni.
Budite spremni da svoje tvrdnje potkrijepite činjenicama i brojkama. Britanci se pri donošenju odluka oslanjaju na činjenice, a ne na emocije.
Održavajte kontakt očima i nekoliko stopa ličnog prostora.
Nakon sastanka, pošaljite pismo u kojem sumirate šta je odlučeno i naredne korake koje treba preduzeti.
Arhitektura:
Selo se sve više vidi kao estetski i rekreativni resurs za ljude koji žive u gradovima. Međutim, ova slika sela je veoma skupa za održavanje. Stanovništvo je nagomilano u gradovima na malim parcelama zemlje, dok je veći deo otvorenog zemljišta nedovoljno naseljen i nedovoljno iskorišćen. Mnogi ljudi u malim urbanim kućama imaju visoke hipoteke zbog cene zemljišta.
Osnovna Ecknomija:
Ujedinjeno Kraljevstvo ima jednu od najvećih ekonomija na svetu, sa procenom bruto nacionalnog proizvoda iz 1999. godine na 1,29 biliona dolara (SAD). Finansije, proizvodnja i trgovina čine osnovu ekonomije. Funta sterlinga je valuta, a još uvek se raspravlja da li će se nacija pridružiti partnerima iz Evropske unije i usvojiti evro.
Glavna Industrija:
Ujedinjeno Kraljevstvo je jedna od najindustrijalizovanijih nacija na svetu i ima jaku proizvodnu bazu. Glavni proizvodi uključuju alatne mašine, avione i brodove, motorna vozila, elektroniku, hemikalije, ugalj, naftu, tekstil i preradu hrane.
Trgovina Jedna od vodećih trgovinskih sila u svetu, Ujedinjeno Kraljevstvo je izvezlo 271 milijardu dolara (SAD) i uvezlo robe u vrednosti od 306 milijardi dolara (SAD) za godinu dana. Glavni izvozni proizvodi uključuju industrijske proizvode, hranu, hemikalije i goriva. Industrijska roba, mašine, gorivo i prehrambeni proizvodi se uvoze. Primarni trgovinski partneri su Evropska unija i Sjedinjene Države.
Medicina i zdravstvena zaštita:
Nacionalna zdravstvena služba, koja je ustanovljena aktom parlamenta 1947. godine, omogućila je svakom stanovniku pristup besplatnoj medicinskoj nezi. Stvoren je sistem koji je upravljao lokalnim javnim bolnicama širom zemlje i direktno zapošljavao lekare, medicinske sestre i druge zdravstvene radnike. Porodični lekari, specijalisti i stomatolozi takođe su primali platu od vlade za lečenje pacijenata, iako svaki lekar ili pacijent može da radi privatno ili da plati privatnu medicinsku negu. Sistem je imao za cilj da pruži neograničenu medicinsku negu svakom pacijentu, a vlada se obavezala da plati punu cenu. Na neki način, usluga je bila žrtva sopstvenog uspeha. Besplatna medicinska nega i uspešni napori na unapređenju boljeg zdravlja, ishrane i radnih uslova značili su da ljudi žive mnogo duže.




Nastaviće se






WORLD CULTURES and FOLK CUSTOMS

SIMO JELACA, Ph.D.

FOREWORD
This book summarizes information about culture and customs of different nations. Noticeable differences in customs are among Christian, Islamic and Buddhist’s nations, although in all prevails intention for nice and greatest.
It will be too much to include every country, as there are similarities among many nations of the same or close nationalities. Characteristic are Russia, Ukraine, Serbia, Belarus, Croatia, Montenegro, Macedonia, or as well as Germany and Austria. The similar conclusion values for Latin nations, among themselves too.
Readers will find basic information about each country, such as its location and size, population and Ethnic Make-up, Religion, Climate, Language, Etiquettes and others.
This book can equally be used for travelers, either as tourists or business people, therefore everyone will find necessary information about Etiquette of people at their homes as well as at the business.
My intention was to find as much good information as possible. How much I have succeeded readers will judge it.

Author







PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"