detalj slike: KRK Art dizajn

Preminuo David Albahari

Ja sam pre svega pisac onog jezika na kojem pišem svoje knjige

David Albahari

slika iz TV emisije „Živa reč”

Književna radionica Kordun, Vest Čester, priredila prof.dr Slađana Milenković 30.07.2023. 

Preminuo je David Albahari, jedan od najznačajnijih pisaca savremene srpske književnosti. Tokom pedeset godina književnog rada, napisao je velik broj značajnih dela, među kojima je i roman „Mamac” za koji je dobio NIN-ovu nagradu 1996. godine. Roman je objavila Narodna knjiga, a govori o majci, stubu i osloncu piščeve porodice, nenametljivoj, a ipak duboko utkanoj u sve pore njegovog života. U tom romanu kroz lik majke pisac iznosi stavove koje je od nje usvojio, a mežu njima je i sledeći: „Nesreća dolazi kada ona to hoće, ništa se tu ne može učiniti (...) Nema tog naraštaja koji bi prešao put od početka do kraja životnog veka, a da, pritom, na njega ne padne bomba.” Suočavajući se s tragičnim gubicima usled istorijskih tekstonih promena i uništenja, uspevala je sa ipak živi život i to otvorenih očiju dočekujući sve što joj on donosi. Poruka te knjige može da bude da najmanje znamo o onima koji su nam najbliži, iako stalno posežemo za najdubljim slojevima ličnih povesti, za pričama, koje su samo mali deo žrvnja istorije.

„Glas nisu reči, glas je onomatopeja reči. Pravi govor se ne čuje, on se izriče iznutra,” rekao je u svom delu. U svojim delima bio je zaokupljen jezikom, stalno se vraćao „nedoumici pisanja” istražujući teme gubitka, praznine, krize identiteta, stradanja u Drugom svetskom ratu, neminovnosti patnje uopšte, zla i surovosti istorije, uz veliko razumevanje savrmeenih tokom književnosti.

David Albahari rođen je u Peći 1948. godine, živeo je u Zemunu, a u periodu od 1994. do 2008. u Vankuveru, u Kanadi. Prvu knjigu, zbirku priča „Porodično vreme” objavio je 1973. godine i njegov prvi roman „Sudija Dimitrijević” izašao je u izdanju Matice srpske iz Novog Sada.

Objavio je romane „Cink”, „Kratka knjiga”, „ Snežni čovek”, „Mamac”, „Mrak”, „Gec i Majer”, „Svetski putnik”, „Pijavice”, „Ludvig”, „Brat”, „Ćerka”, „Kontrolni punkt”, „Životinjsko carstvo”, „Pogovor”, i druge, kao i zbirke pripovedaka „Obične priče”, „Opis smrti”, „Fras u šupi”, „Jednostavnost”, i druge. Ali i knjige eseja „Prepisivanje sveta”, „Teret”, „Dijaspora i druge stvari” i „Ljudi, gradovi i štošta drugo”. Zajedno sa Dušanom Petričićem objavio je knjigu za decu „Ema i jež koji nestaje”, a zajedno sa Žarkom Radakovićem „Knjigu o muzici” i „Knjigu o fotografiji”.

Za zbirku priča „Opis smrti” dobio je „Andrićevu nagradu”, a njegova knjiga priča „Svake noći u dugom gradu” osvojila je „Vitalovu nagradu” za knjigu godine. Za knjigu „Mamac” pored NIN-ove nagrade, dobio je i priznanja Narodne biblioteke Srbije, nagrade „Balkanika” i „Most-Berlin”. Dobio je Međunarodnu nagradu za književnost Aleksandar Tišma.

Bio je vrstan prevodilac i preveo je na srpski jezik velik broj knjiga, priča, pesama i eseja mnogih američkih, britanskih, australijskih i kanadskih pisaca, uključujući Sola Beloua, Vladimira Nabokova, Margaret Atvud, Isaka Baševisa Singera i Tomasa Pinčona. Preveo je i dramske tekstove Sema Šeparda, Keril Čerčil i Džejsona Šermana.

Bio je član SANU, srpskog PEN centra i Srpskog književnog društva. Knjige su mu prevedene na osamnaest jezika.

Kako je David Albahari rekao tokom Međunarodnog sjama knjiga u Beogradu, u intervjuu za TV emisiju „Živa reč”, a tom prilikom Kanada, zemlja u kojoj je tad živeo, bila je počasni gost: „Ja sam samo jedan od onih pisaca u Kanadi, kojih ima mnogo, koji pripadaju ne samo kanadskoj kulturi, nego kulturi i književnosti ili umetnosti neke druge zemlje iz koje dolaze, iz koje potiču.”

Kako se izjašnjavao kao pisac Jevrejin, nije se odricao jezika na kojem piše: „Osećam se kao pisac koji pripada i jednoj i drugoj kulturi, dakle kanadskoj, s obzirom da poslednjih skoro 10 godina živim tamo, i naravno, ovoj našoj, srpskoj kulturi jer sam u njoj ponikao i kao što sam rekao, na tom jeziku i dalje, uporno, čak i u okruženju drugog jezika, pišem svoje knjige. Ja sam pre svega pisac onog jezika na kojem pišem svoje knjige, a pišem ih na srpskom jeziku dakle srpski sam pisac i neko ko pokušava u tom jeziku da pronađe ono što želi da kaže sa više ili manje uspeha” rekao je Albahari. Nastavak možete da pogledate na jutjub kanalu Živa reč emisija: https://www.youtube.com/watch?v=v1rIDMbdI5Q&t=1016s

PODELITE OVAJ TEKST NA: