detalj slike: KRK Art dizajn

Izdaja

Kad brat brata

izda,

kamen od bola puca,

ikona na zidu plače,

vukovi slijepi u mećavi gluvoj

tragove svoje potiru.

Kad brat brata

izda,

urlik sprženog Sunca

u zjenici oka progori.

Bol

Sve što vjetar

raznese

BOL skupi

u zrno bisera.

Život

Život je sve

što me mimoiđe

i na samrti dočeka.

Izbjeglica

Čovjek bez vjere

Na ničijoj zemlji.

Okamenjena zvijer

koju vječito progone gladne

psine.

Mrtvac bez groba u koji je davno

sahranjen.

Lelek nad Kninom

Noćas me pogodiše

u zjenicu oka.

Progutaše miris moje smrdljive

smrti

i pomisliše da me umoriše.

Nema smrti za one koji su je

davno preležali.

Padoše na vlastite bodeže

oni koji mi

zjenicu oka pogodiše,

izbezumljeni mržnjom

jer svoje nikad nisu imali.

Na tuđem pragu

noge svoje polomiše.

I kada im BOGOVI usliše

krvave molitve

njihovoj djeci umiraće snovi

sprženi na groblju

predaka mojih.

U Boga pucaju

Pucaju u manastir:

ludilo caruje u njihovim

mračnim rukama.

Pucaju u grob.

Sve što im preostaje

u živu ranu zapleteno,

a BOGU se mole.

Prezir

Ja nemam domovinu

nemam zavičaj:

imam jedino ovaj svoj

goli život:

Ako ga preživim, biće mi

dovoljan

da prezirem MRŽNjU.

Vučjim stazama do slobode

Umiru srpska djeca

u koloni

izbodena modrim noževima krvnika.

Vrisak majki prolama

nebesku dušu noći,

dok trave umiljato svoje

jutarnje suze u meku

zemlju potapaju.

U koloni smrti, očaja ljudskog,

Srpkinja sina

rađa.

Vučjim tragovima njegovo

tijelo skriva

I BOGU svevišnjem  daruje

snagu svoju.

Uz šapat ljubičastog praskozorja

korača junak,

na grudima Sunce nosi

i vječnu slobodu sanja.

Највеће богатство и највећа награда за Лазића су били његова деца и његови унуци

PODELITE OVAJ TEKST NA: