detalj slike: KRK Art dizajn

           SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI

Dr SIMO JELAČA

Predgovor

Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.

Bilo bi previše uključiti svaku zemlju, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.

Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.

Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.

Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.

Autor

SLOVENIJA

KULTURA I NARODNI OBIČAJI

Činjenice i statistika:

Lokacija: Srednja Evropa, istočni Alpi koji se graniče sa Jadranskim morem, između Austrije i Hrvatske.

Veličina: 20.273 kv. km.

Glavni grad: Ljubljana, 272.500 stanovnika

Klima: Mediteranska klima na obali, kontinentalna klima sa blagim do toplim letima i hladnim zimama na visoravnima i dolinama na istoku. Klima u Ljubljani je srednjoevropska.

Stanovništvo: oko 2 miliona.

Etnički sastav: Slovenci 83,1%, Srbi 2%, Hrvati 1,8%, Bošnjaci 1,1%. Ostalo ili nespecificirano 12%.

Religije: katolici 57,8%, muslimani 2,4%, pravoslavci 2,3%, ostali hrišćani 0,9%, nepovezani 3,5%, ostali ili neodređeni 23%, niko 10,1%.

Vlada: Parlamentarna republika.

Identifikacija:

Slovenija je dobila ime po Slovenima, grupi Južnih Slovena koji su prvobitno naselili ovo područje. Osamdeset sedam odsto stanovništva sebe smatra Slovencem, dok Mađari i Italijani predstavljaju značajne grupe i imaju status autohtonih manjina prema slovenačkom Ustavu, koji im garantuje mesta u Narodnoj skupštini.

  Lokacija i geografija:

Slovenija se nalazi u jugoistočnoj Evropi na Balkanskom poluostrvu i graniči se sa Austrijom na severu, Mađarskom na severoistoku, Hrvatskom na jugu i jugoistoku i Italijom i Jadranskim morem na zapadu. Planinska zemlja, Slovenija se nalazi u podnožju istočnih Alpa južno od Julijskih Alpa, Kamničko-Savinjskih Alpa, lanca Karavanke i masiva Pohorja na granici sa Austrijom. Jadranska obala Slovenije je duga oko 39 milja (50 kilometara).

Demografija:

U 2000. godini, Slovenija je imala ukupnu populaciju od oko 2 miliona sa ukupnom gustinom naseljenosti od 97 po kvadratnom kilometru. Većina stanovništva su bili etnički Slovenci, slovenska grupa. Ostatak stanovništva činili su Hrvati (2,7 odsto), Srbi (2,4 odsto), Bosanci (1,3 odsto), Mađari (0,43 odsto), Crnogorci (0,22 odsto), Makedonci (0,22 odsto), Albanci (0,18 odsto) i Italijani (0,16 odsto).

Etnički odnosi:

Iako je Slovenija bila deo Jugoslavije od 1918. do 1991. godine, zemlja se uvek snažno identifikovala sa srednjom Evropom, održavajući ravnotežu između svoje slovenske kulture i jezika i zapadnih uticaja. Svesna svog jedinstvenog položaja kao mosta između istoka i zapada, Slovenija razvija svoj identitet kao nova nezavisna republika, istovremeno održavajući uravnotežen odnos sa različitim kulturama svojih suseda.

Jezik u Sloveniji:

Slovenački je indoevropski jezik koji pripada porodici južnoslovenskih jezika. Govori ga oko 2 miliona govornika širom sveta, od kojih većina živi u Sloveniji. Slovenački je jedan od retkih jezika koji je sačuvao dvojni gramatički broj od protoindoevropskog. Takođe, slovenački i slovački su dva moderna slovenska jezika čija imena za sebe doslovno znače "slovenski". Slovenački je jedan od službenih jezika Evropske unije.

Iako je zemlja relativno mala, govori se preko 32 različita dijalekta, koji se mogu grupisati u 7 većih dijalekatskih segmenata. Raznolikost u jeziku je posledica uticaja susednih zemalja, kao i planinske prirode zemlje, što je dovelo do izolovanog razvoja jezika.

Slovenački narod, društvo i kultura

Uloga religije:

Preko polovine stanovništva su rimokatolici, iako u Sloveniji postoji oko 38 verskih grupa ili sekti zvanično registrovanih. Postoji veliki broj evangelističkih luterana koji žive u blizini mađarske granice. Oni koji sebe nazivaju katolicima su veoma heterogeni, sa vrlo malo onih koji se pridržavaju svih pravila crkve. U stvari, većina je prilično selektivna u pogledu aspekata koje sledi i često kombinuju svoja verska uverenja sa sekularnim uverenjima.

Porodica:

Porodica je u središtu društvene strukture. Međutim, vremenom se ovo menja. Pre samo jedne decenije moglo se naći nekoliko generacija koje žive zajedno; u današnje vreme ne samo da se mladi ljudi sele, već se porodice razdvajaju zbog preseljenja u urbane centre. Ipak, sama porodica ostaje jaka.

Osećaj „doma“ kod Slovenaca je takođe veoma jak. Po pravilu, kada ne rade, upuštaju se u kućne aktivnosti kao što su baštovanski projekti (posetilac će primetiti da je cveće oko kuće nešto kao umetnička forma u gradovima) ili renoviranje.

Policentrična kultura:

Slovenija ima policentričnu kulturu. To znači da će ljudi dati sve od sebe da promene svoje prirodno ponašanje tako da odražava ponašanje osobe sa kojom komuniciraju. Tako, na primer, Slovenci su prirodno indirektni komunikatori, ali mogu da moderiraju svoje ponašanje kada imaju posla sa ljudima koji dolaze iz kultura u kojima je direktnija komunikacija norma.

Ova lakoća prilagođavanja čini Slovencima lakim za rad, iako je takođe donekle teško znati šta tačno očekivati kada se radi sa ljudima jer su neki možda veštiji u moderiranju njihovog ponašanja od drugih.

Kultura, običaji i bonton

Sastanak i pozdrav:

Pozdravi su u početku prilično formalni i uzdržani.

Prilikom prvog susreta sa nekim najčešći pozdrav je stisak ruke i osmeh dobrodošlice.

Uobičajeno je da se održava kontakt očima tokom procesa pozdravljanja.

Bliski prijatelji i porodica mogu se dvaput poljubiti u obraz.

Imena se koriste samo među bliskim prijateljima i porodicom.

Drugima se obraćaju počasnim titulama „Gospa” (gospođa), „Gospodiena” (gospođica) ili

„Gospod” (gospodin).

Nemojte koristiti nečije ime dok niste pozvani da to učinite jer se to smatra nepristojnim i drskim.

Etiketa davanja poklona:

Slovenci na Božić i rođendane razmenjuju poklone sa porodicom i bliskim prijateljima.

Pripadnici pravoslavne crkve mogu da slave i svoj imendan (datum rođenja svetitelja po kome su nazvani).

Ovo je kultura u kojoj je misao ta koja se računa, tako da cena poklona nije važna.

Ako ste pozvani na večeru kod Slovenca, smatra se dobrim manirom da se domaćici donese cveće, a domaćinu flaša vina.

Pokloni treba da budu lepo upakovani; ne postoje prave zabrane boja.

Pokloni se obično otvaraju kada se dobiju.

Etikuette Za Ručak:

Ako ste pozvani u kuću Slovenca:

Dođite na vreme ili u roku od 5 minuta od predviđenog vremena jer to pokazuje poštovanje prema vašim domaćinima.

Obucite se konzervativno i u odeću koju biste mogli da nosite u kancelariji.

Uobičajeno je da skinete cipele na vratima. Većina domaćina će gostima ponuditi papuče na nošenje.

Slovenci imaju tendenciju da razdvoje svoj poslovni i privatni život. Stoga je dobra ideja da se uzdržite od pokretanja poslovnih diskusija u društvenim situacijama.

Očekujte da vam se ponudi neka vrsta osveženja, čak i ako niste posebno pozvani na obrok.

Uobičajeno je da domaćin prati goste do njihovog automobila kada odu.

Poslovni protokol u Sloveniji

Upoznavanje ljudi:

Slovenci su donekle uzdržani i možda u početku ne izgledaju prijateljski prema ljudima iz neformalnih kultura.

Ova rezerva brzo nestaje kada se odnos izgradi.

Rukujte se na početku i na kraju sastanka. Uobičajeno je da se prvo rukuju sa ženama.

Rukovanje treba da bude čvrsto i samopouzdano.

Održavajte direktan kontakt očima tokom pozdrava.

Stručne ili akademske titule se obično koriste uz prezime jer označavaju lično dostignuće.

Ako neko nema stručno ili akademsko zvanje, uz prezime koristite počasna zvanja „Gospa” (gospođa) ili „Gospod”.

Postoji trend u nastajanju da se brzo pređe na upotrebu imena. Ipak, dobra je ideja da sačekate dok vaš slovenački kolega ne preporuči korišćenje njegovog/njenog imena.

Vizit karte se razmenjuju bez formalnog rituala nakon upoznavanja.

Lepo je imati jednu stranu kartice prevedenu na slovenački.

Komunikacioni Stil:

Prirodni stil komunikacije Slovenaca ima tendenciju da bude indirektan. Međutim, u isto vreme njihova policentričnost znači da su voljni da prilagode svoj stil komunikacije osobi sa kojom razgovaraju.

Više vole da indirektno komuniciraju sa ljudima koje ne poznaju dobro. Oni preferiraju nekonfrontirajuće poslovne odnose kada je to moguće.

Poslovne odluke se često zasnivaju na ličnim osećanjima o drugoj osobi. Zbog toga je dobra ideja provesti vreme u izgradnji odnosa.

Slovenci se dive skromnosti i poniznosti u poslovnim saradnicima. Ne vole ljude koji se hvale svojim dostignućima.

Slovenci su po prirodi tihi i ne podižu ton tokom razgovora. Takođe su ljubazni, ljubazni i poštuju druge. Oni ne prekidaju govornika, radije čekaju svoj red da uđu u razgovor. Oni su veoma tolerantni prema razlikama i javno kritikuju ili se žale na ljude smatraju nepristojnim ponašanjem.

Poslovni sastanci:

Sastanci obično počinju nakon kratkog perioda društvenog ćaskanja. Uverite se da se ovo ne žuri jer je sve to deo procesa izgradnje odnosa. Iako nije kultura vođena odnosima u klasičnom smislu, Slovenci radije posluju sa onima koje poznaju i kojima veruju. Kada se prvi put sretnete sa kompanijom, ovaj period društvene razmene može se donekle produžiti tako da vaše slovenačke kolege dobiju priliku da nauče nešto o vama kao osobi i donesu sudove o vašem karakteru.

Očekujte da će vaše slovenačke poslovne kolege u početku biti pomalo rezervisane i formalne. Možda će biti potrebno nekoliko sastanaka da bi se uspostavio osećaj odnosa i opuštenosti među ljudima. Slovenačka poslovna kultura je mešavina nemačke efikasnosti i italijanskog užitka za život; međutim, ovaj drugi atribut nije uvek očigledan. Slovencima je potrebno vreme da odbace rezervu, iako to uglavnom čine, posebno nakon nekoliko čaša vina.

Procesi poslovnog odlučivanja su često zasnovani na hijerarhiji, a mnoge odluke se i dalje donose na najvišim ešalonima kompanije. Konačne odluke imaju tendenciju da se pretoče u sveobuhvatne akcione planove koji se eksplicitno prate.

Kada se sastaju unutar timova, vođa tima se smatra stručnjakom i smatra se da svi članovi imaju nešto da doprinesu. Sa kulturom zasnovanom na toleranciji, neslaganja su zasnovana na različitim tumačenjima informacija. Stvarne odluke mogu biti zasnovane više na ličnim stanovištima nego na konkretnim činjenicama.

Urbanizam i arhitektura:

Slovenački gradovi imaju mnogo dobro očuvanih zgrada koje predstavljaju različite stilove arhitekture od 1100-ih pa nadalje. Opstala je i arhitektura iz perioda kasne gotike. Mnoge zgrade u starijim delovima slovenačkih gradova su u stilu italijanskog baroka, posebno u Ljubljani.

Hrana u svakodnevnom životu:

Slovenija ima bogatu kulinarsku tradiciju koja je rezultat kako klime, tako i njenog položaja na raskršću centralne Evrope. Slovenačko kulinarsko nasleđe odražava mediteransku, alpsku i istočnoevropsku kulturu. Obroci su važan deo slovenačkog porodičnog života, a uživanje u užini ili čaši vina u kafiću sa prijateljima je tipična društvena aktivnost.

Slovenija ima svoje specijalitete, većina najstarijih slovenačkih tradicionalnih jela se pravi od brašna, heljde ili ječma, kao i od krompira i kupusa. Grad Idrija, zapadno od Ljubljane, poznat je po idrijskim zlikrofima, začinjenim lopticama umotanim u tanko razvaljano testo, i željševki, razvaljanom testu od kvasca sa filom od začinskog bilja. Grad Murska Sobota, najsjeverniji grad Slovenije, poznat je po prekmurskoj gibanici, pecivu punjenom svježim sirom, makom, orasima i jabukom. U seoskim gradovima klanje svinje, čiji se svi delovi koriste za proizvodnju raznih proizvoda od svinjskog mesa, i dalje je veliki događaj.

Osnovna Ekonomija:

Slovenija se sada pojavila kao jedna od najjačih ekonomija među bivšim socijalističkim zemljama istočne Evrope. Gubitak Slovenije na tržištima u bivšoj Jugoslaviji, koja je nekada činila 30 odsto njenog izvoza, dovela je do toga da zemlja modernizuje svoje fabrike i metode proizvodnje u nastojanju da privuče strane investicije. Stopa rasta Slovenije u 2000. procenjena je na 3,8 odsto sa prihodom po glavi stanovnika oko 9.000 dolara.

Zemljište i imovina:

Nasleđe u Sloveniji istorijski utvrđeno raspoređivanje zemljišta pripada najstarijem sinu. Zemlja i imovina su čuvani netaknuti i prenosili se kroz porodice, tradicija koja je pomogla da se ograniči fragmentacija zemlje, što je bilo uobičajeno u drugim delovima Balkana. Uprkos godinama pod jugoslovenskom socijalističkom vladom, snažna tradicija slovenačke imovine u porodičnom vlasništvu pomogla joj je da održi raspodelu imovine. Poljoprivredno zemljište, koje zauzima skoro 43 odsto teritorije, i šume, koje pokrivaju više od polovine, čine Sloveniju „najzelenijim“ zemljom u Evropi pored Finske. Ipak, 52 odsto Slovenaca živi u urbanim sredinama u malim kućama i stambenim zgradama. Nekadašnja državna gazdinstva i zemljište su reprivatizovani.

Glavna Industrija:

Glavne industrije uključuju proizvodnju električne opreme, prerađene hrane, papira i proizvoda od papira, hemikalija, tekstila, proizvoda od metala i drveta i električne energije. Druge važne industrije uključuju proizvodnju obuće, skija i nameštaja.

Trgovina:

Nemačka je najvažniji trgovinski partner Slovenije i za izvoz i za uvoz. Ostali važni trgovinski partneri su Hrvatska, Italija, Francuska i Austrija. Izvoz uključuje hemijske proizvode, hranu i žive životinje, nameštaj, mašine i transportnu opremu. Slovenija uvozi industrijske proizvode i robu široke potrošnje.

Klase i kaste:

U Sloveniji živi oko 8.500 etničkih Mađara, 3.000 Italijana i 2.300 Cigana. Vlada je priznala mađarsko i italijansko stanovništvo kao autohtone manjine i zaštićeno je ustavom. Na Cigane se, međutim, gleda sa sumnjom i često su meta etničke diskriminacije. Uprkos pokušajima vlade, prošlih i sadašnjih, da obezbedi zaposlenje i poveća pohađanje škole među Ciganima, većina njih nastavlja da se drži svog nomadskog načina života, izbegavajući redovno obrazovanje i poslove.

Rad prema polu:

U Sloveniji žene čine 45 posto ukupne radne snage i više od 60 posto radne snage u poljoprivrednom sektoru. Pored toga, nastavnici u osnovnim školama su skoro isključivo žene.

Brak:

Prosečna starost za prvi brak je povećana, brak se smatra važnim za održavanje i jačanje porodičnih veza. Verski i kulturni uticaji pomažu u održavanju niske stope razvoda.

Obrazovanje:

Obrazovanje je obavezno i besplatno do petnaeste godine. Nakon toga, učenici mogu izabrati školu koja je više specijalizovana ako žele da nastave školovanje. Većina stanovništva ima neko osnovno obrazovanje; još 42 procenta ima srednju školu, a približno 9 procenata dobija više, univerzitetsko obrazovanje. Oko 36 procenata ljudi stiče srednju ili više stručnu spremu. Postoji trideset visokoškolskih ustanova, ali samo dva univerziteta, Univerzitet u Ljubljani, osnovan 1595. godine, i Univerzitet u Mariboru.

Medicina i zdravstvena zaštita:

Zdravstvenu zaštitu za sve građane Slovenije obezbeđuje vlada. Natalitet je nizak, ispod 10 na 1.000 stanovnika, a mortalitet odojčadi je 5,5 na 1.000 rođenih.

Umetnost:

Generalno, postoji veliki interes za podršku umetnosti u Sloveniji i entuzijastično pokroviteljstvo kulturnih događaja. Pod jugoslovenskom socijalističkom vladom, umetnost i kultura su dobijali državnu podršku.

Književnost je u Sloveniji oduvek bila sa entuzijazmom podržana, a sa visokom stopom pismenosti u zemlji, ovo interesovanje nastavlja da raste.

Narodna muzika i ples su važan deo slovenačke kulture.

Fizičke i društvene nauke:

Slovenija ima snažnu tradiciju u nauci, Fric Pregl, koji je dobio Nobelovu nagradu za hemiju 1923. Slovenačka akademija nauka i umetnosti ima istraživački centar sa četrnaest instituta koji sprovode istraživanja o svim aspektima nauke, istorije i kulture.

                                                                                   Nastaviće se

PODELITE OVAJ TEKST NA: