O namaAutoriPoezijaProzaRecenzijeRazgovoriKultura sećanjaKolumnaBesede















Istorija
Nauka
Tradicija







Izdvajamo

Aleksa Đukanović
Aleksandar Čotrić
Aleksandar Mijalković
Aleksandra Đorđević
Aleksandra Grozdanić
Aleksandra Nikolić Matić
Aleksandra Veljović Ćeklić
Aleksandra Vujisić
Anastasia H. Larvol
Anđelko Zablaćanski
Biljana Biljanovska
Biljana Stanisavljević
Bogdan Miščević
Bojana Radovanović
Boris Đorem
Boris Mišić
Branka Selaković
Branka Vlajić Ćakić
Branka Vujić
Branka Zeng
Dajana Petrović
Danijel Mirkov
Danijela Jokić
Danijela Milić
Danijela Odabašić
Danijela Trajković
Danilo Marić
Dejan Grujić
Dejan Krsman Nikolić
Desanka Ristić
Dina Murić
Divna Vuksanović
Đoka Filipović
Đorđo Vasić
Dragan Jovanović Danilov
Dragana Đorđević
Dragana Lisić
Dragana Živić Ilić
Dragica Ivanović
Dragica Janković
Draško Sikimić
Dušica Ivanović
Dušica Mrđenović
Duška Vrhovac
Gojko Božović
Goran Maksimović
Goran Skrobonja
Goran Vračar
Gordana Goca Stijačić
Gordana Jež Lazić
Gordana Pešaković
Gordana Petković Laković
Gordana Subotić
Gordana Vlajić
Igor Mijatović
Ilija Šaula
Irina Deretić
Iva Herc
Ivan Zlatković
Ivana Tanasijević
Jasmina Malešević
Jelena Ćirić
Jelena Knežević
Jelica Crnogorčević
Jovan Šekerović
Jovan Zafirović
Jovana Milovac Grbić
Jovanka Stojčinović - Nikolić
Juljana Mehmeti
Kaja Pančić Milenković
Katarina Branković Gajić
Katarina Sarić
Kosta Kosovac
Lara Dorin
Laura Barna
Ljiljana Klajić
Ljiljana Šarac
Ljubica Žikić
Ljubiša Vojinović
Maja Cvetković Sotirov
Maja Herman Sekulić
Maja Vučković
Marija Jeftimijević Mihajlović
Marija Šuković Vučković
Marija Viktorija Živanović
Marina Matić
Marina Miletić
Mario Badjuk
Marko D. Marković
Marko D. Kosijer
Marko Marinković
Marko S. Marković
Marta Markoska
Matija Bećković
Matija Mirković
Mićo Jelić Grnović
Milan S. Marković
Milan Pantić
Milan Ružić
Mile Ristović
Milena Stanojević
Mileva Lela Aleksić
Milica Jeftić
Milica Jeftimijević Lilić
Milica Opačić
Milica Vučković
Milijan Despotović
Miljurko Vukadinović
Milo Lompar
Miloš Marjanović
Milutin Srbljak
Miodrag Jakšić
Mira N. Matarić
Mira Rakanović
Mirjana Bulatović
Mirjana Štefanicki Antonić
Mirko Demić
Miroslav Aleksić
Mitra Gočanin
Momir Lazić
Nataša Milić
Nataša Sokolov
Nebojša Jevrić
Nebojša Krljar
Neda Gavrić
Negoslava Stanojević
Nenad Radaković
Nenad Šaponja
Nenad Simić-Tajka
Nevena Antić
Nikola Kobac
Nikola Rausavljević
Nikola Trifić
Nikola Vjetrović
Obren Ristić
Oliver Janković
Olivera Stankovska
Petar Milatović
Petra Rapaić
Petra Vujisić
Rade Šupić
Radislav Jović
Radmila Karać
Radovan Vlahović
Ramiz Hadžibegović
Ranko Pavlović
Ratka Bogdan Damnjanović
Ratomir Rale Damjanović
Ružica Kljajić
Sanda Ristić Stojanović
Sanja Lukić
Saša Knežević
Sava Guslov Marčeta
Senada Đešević
Simo Jelača
Slađana Milenković
Slavica Minić Catić
Snežana Teodoropulos
Sanja Trninić
Snježana Đoković
Sofija Ječina - Sofya Yechina
Sonja Padrov Tešanović
Sonja Škobić
Srđan Opačić
Stefan Lazarević
Stefan Simić
Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović
Sunčica Radulović
Tatjana Pupovac
Tatjana Vrećo
Valentina Berić
Valentina Novković
Vanja Bulić
Velimir Savić
Verica Preda
Verica Tadić
Verica Žugić
Vesna Kapor
Vesna Pešić
Viktor Radun Teon
Vladimir Pištalo
Vladimir Radovanović
Vladimir Tabašević
Vladislav Radujković
Vuk Žikić
Zdravko Malbaša
Željana Radojičić Lukić
Željka Avrić
Željka Bašanović Marković
Željko Perović
Željko Sulaver
Zoran Bognar
Zoran Škiljević
Zoran Šolaja
Zorica Baburski
Zorka Čordašević
Riznica


SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI - EGIPAT

Simo Jelača

SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI

 

Dr SIMO JELAČA




Predgovor


Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.
Bilo bi previše uključiti svaku zemlju, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.
Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.
Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.
Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.


Autor





 EGIPAT

KULTURA I NARODNI OBIČAJI



 
Činjenice i statistika:
Lokacija: severoistočna Afrika graniči sa Palestinom (pojas Gaze) 11 km, Izrael 266 km, Libija 1.115 km, Sudan 1.273 km.
Veličina: Egipat ima površinu od 1.001.000 kvadratnih kilometara.
 Glavni grad: Kairo ima oko 18,5 miliona stanovnika.
 Klima: pustinja; topla, suva leta sa umerenim zimama
Stanovništvo: oko 76 miliona.
Etnički sastav: istočnohamitsko stanovništvo (Egipćani, beduini i Berberi) 99%, Grci, Nubijci, Jermeni, ostali Evropljani (prvenstveno Italijani i Francuzi) 1%.
Religije: muslimani (uglavnom suniti) 94%, koptski hrišćani i ostali 6%
Vlada: republička
Identifikacija:
Egipat je međunarodno korišćeno ime, ali ne i ime koje koriste ljudi u zemlji. Potiče od grčkog Aegiptos, što zauzvrat verovatno potiče od drevnih egipatskih reči koje se odnose na zemlju. Zapadna imena potiču od ovoga, kao i reč "Kopt". „Kopt“ se može shvatiti kao „egipatski“ uopšte, ali sada obično znači egipatski hrišćanin, tehnički onaj koji pripada većinskoj koptskoj crkvi.
Jezik u Egiptu:
Skoro 13 vekova arapski je pisani i govorni jezik Egipta. Pre arapske invazije 639. godine nove ere, koptski, jezik koji potiče od starog Egipta, bio je jezik i religioznog i svakodnevnog života za većinu stanovništva; do 12. veka, međutim, potpuno je zamenjen arapskim jezikom, koji je ostao samo kao liturgijski jezik za Koptsku pravoslavnu crkvu.
Egipat je deo zajednice arapskog govora od oko 250 miliona ljudi, koja se širi od Maroka do Omana. Arapski je grana semitskih jezika, koji zauzvrat pripada porodici afro-azijskih jezika zajedno sa berberskim, staroegipatskim, čadskim i kušitskim jezikom.
Arapski je postao jezik i egipatskih hrišćana i muslimana. Pisani oblik arapskog jezika, u gramatici i sintaksi, ostao je suštinski nepromenjen od 7. veka. Na druge načine, međutim, pisani jezik je promenio moderne oblike stila, redosled reči i frazeologija su jednostavniji i fleksibilniji nego u klasičnom arapskom i često su direktno izvedeni od engleskog ili francuskog.
Islam:
Islam praktikuje većina Egipćana i upravlja njihovim ličnim, političkim, ekonomskim i pravnim životima.
Islam je proizašao iz današnje Saudijske Arabije. Na proroka Muhameda se gleda kao na poslednjeg Božijeg izaslanika (sledeći stopama Isusa, Mojsija, Avrahama, itd.) da donese otkrivenje čovečanstvu. Islam je opisan sa još nekoliko detalja pod Turskom.
Porodične vrednosti:
Porodica je najznačajnija jedinica egipatskog društva.
Srodstvo igra važnu ulogu u svim društvenim odnosima.
Pojedinac je uvek podređen porodici, plemenu ili grupi.
Na nepotizam se gleda pozitivno, jer je pokroviteljstvo porodice.
Porodica se sastoji od nuklearne i proširene porodice.
Egipatska čast:
Čast je važan aspekt međuljudskih odnosa.
Poštovanje i poštovanje ljudi je i pravo i obaveza.
Čast pojedinca je zamršeno isprepletena sa ugledom i čašću svakoga u njegovoj porodici.
Čast zahteva da Egipćani pokažu gostoprimstvo prijateljima i gostima.
Takođe nalaže da se ljudi oblače onako kako im finansijske prilike dozvoljavaju i da pokazuju odgovarajuće poštovanje i poštovanje prema starijima i onima na vlasti.
Čovekova reč se smatra njegovom vezom i vratiti se na svoju reč znači naneti sramotu vašoj porodici.
Društvena klasa:
Društvena klasa je veoma očigledna u Egiptu jer određuje vaš pristup moći i položaju.
Društvena klasa u kojoj je Egipćanin rođen diktira njihov svakodnevni život i mogućnosti koje će imati.
Postoje tri društvene klase: viša, srednja i niža.
Status se više definiše porodičnim poreklom nego apsolutnim bogatstvom.
Socijalna mobilnost je mala.
Etikete pri susretu:
Pozdravi se zasnivaju i na klasi i na religiji osobe.
Najbolje je da sledite primer Egipćanina sa kojim se sastajete.
Rukovanje je uobičajeni pozdrav među osobama istog pola.
Rukovanje je pomalo mlohavo i dugo, iako se uvek daje uz srdačan osmeh i direktan kontakt očima.
Kada se veza razvije, uobičajeno je da se ljubi u jedan obraz, a zatim u drugi dok se rukuju, muškarci sa muškarcima i žene sa ženama.
U svakom pozdravu između muškaraca i žena, žena mora prvo da pruži ruku. Ako to ne učini, muškarac treba da sagne glavu u znak pozdrava.
Etiketa davanja poklona:
Ako ste pozvani u dom Egipćana na večeru, ponesite kvalitetne čokolade, slatkiše ili peciva domaćici.
Nemojte davati cveće, koje je obično rezervisano za svadbe ili bolesnike, osim ako znate da bi ga domaćini cenili.
Mali poklon za decu pokazuje naklonost.
Uvek dajte poklone desnom ili obe ruke ako je poklon težak.
Pokloni se ne otvaraju kada su primljeni
Etikete pri ručku:
Ako ste pozvani u kuću Egipćanina:
Obično biste skinuli cipele pre ulaska.
Obucite se dobro i konzervativno. Izgled je važan za Egipćane.
Pohvalite domaćina kući.
Ponašanje za stolom:
Sačekajte da vam domaćin ili domaćica kažu gde da sednete.
Jedite samo desnom rukom.
Smatra se iskrenim komplimentom uzeti drugu porciju.
Uvek pokažite zahvalnost za obrok.
Ostavite malu količinu hrane na tanjiru kada završite sa jelom. U suprotnom će nastaviti da vam ga popunjavaju!
. Konzervativna odeća i dobro se predstavljajte u svakom trenutku.
. Egipćani veruju da je direktan kontakt očima znak poštenja i iskrenosti, pa budite spremni na zabrinjavajuće intenzivne poglede.
. Egipćani su emotivni i koriste pokrete rukama kada su uzbuđeni. U principu, govore tiho, iako mogu i da viču ili lupaju po stolu. Ovo ne ukazuje na bes; To je samo pokušaj da se demonstrira poenta.
. Trebalo bi da pokažete poštovanje prema najvišoj osobi u grupi, koja će takođe biti njihov portparol. Ovo je zemlja u kojoj su hijerarhija i rang veoma važni.
Etiketa poslovnih sastanaka:
Zakazivanje je neophodno i potrebno je unapred.
Potvrdite sastanak nedelju dana unapred, pismeno ili telefonom.
Ponovo potvrdite dan ili dva pre sastanka.
Sastanci uglavnom nisu privatni osim ako postoji potreba da se o pitanjima razgovara poverljivo. Generalno, Egipćani imaju politiku otvorenih vrata, čak i kada su na sastanku.
To znači da ćete možda imati česte prekide. Drugi mogu čak da odlutaju u sobu i započnu drugačiju diskusiju. Možete se pridružiti, ali ne pokušavajte da vratite temu na prvobitnu diskusiju dok nova osoba ne ode.
Visoki državni zvaničnici se često pridržavaju zapadnije poslovne prakse i održavaju privatne sastanke bez prekida
Poslovni sastanci uglavnom počinju nakon dugotrajnih upita o zdravlju, porodici itd.
Ako pošaljete dnevni red i materijale za prezentaciju pre sastanka, pošaljite prevod na engleski i egipatski arapski.
Poslovni pregovori:
Socijalna strana poslovanja je veoma važna. Egipćani vas moraju poznavati i voleti da biste vodili posao. Lični odnosi su neophodni za dugoročno poslovanje.
Posao je hijerarhijski. Najviša osoba donosi odluke, nakon dobijanja grupnog konsenzusa.
Odluke se donose nakon velikog promišljanja.
Ako je vlada uključena, diskusije će trajati još duže, jer često moraju da daju odobrenje ministri nekoliko resora.
Posao se kreće sporim tempom. Društvo je krajnje birokratsko. Može biti potrebno nekoliko poseta da bi se izvršio jednostavan zadatak.
Preporučljivo je da u svoj tim uključite starije ljude sa impresivnim titulama jer Egipćani poštuju godine i iskustvo.
Očekujte priličnu količinu cenjkanja. Egipćani retko vide ponudu kao konačnu.
Egipćani ne vole sukobe i gnušaju se kada kažu „ne“. Ako ne reaguju, to je obično negativan znak.
Uvek uključite istraživanje i dokumentaciju koja podržava vaše tvrdnje.
Ne koristite taktiku visokog pritiska.
Egipćani su teški pregovarači.
Etikete odevanja:
Poslovna odeća je svečana i konzervativna. Obucite se dobro ako želite da ostavite dobar utisak.
Muškarci bi trebalo da nose tamna, lagana, konzervativna poslovna odela, barem na prvom sastanku.
Muškarci treba da izbegavaju nošenje vidljivog nakita, posebno oko lica i vrata.
Žene moraju paziti da se adekvatno pokriju. Suknje i haljine treba da pokrivaju koleno, a rukavi treba da pokrivaju veći deo ruke.
Vizit karte:
Vizit karte se daju bez formalnog rituala.
Neka vam jedna strana kartice bude prevedena na egipatski arapski.
Uvek dajte karticu tako da primalac može da je pročita.
Proučite svaku vizit kartu koju dobijete pre nego što je stavite u kutiju za vizit karte.
Bakšiš je način života u Egiptu:
U Egiptu se napojnica srdačno prihvata i često očekuje. Možete ponuditi savete za sve ljude koji su vam pomogli tokom vašeg putovanja, ali nemojte im nuditi male novčiće ili novčanice.
 
Žene Egipta:
Egipćanke su poznate po svojoj izuzetnoj lepoti. Danas su egipatske dame generalno dobro obrazovane, njegovane i preuzimaju odgovornost i za profesionalni svet. U egipatskom društvu roditelji dobro maze devojke sve dok se ne udaju i postave u stvarnosti.
U egipatskoj tradiciji nevinost se smatra glavnom vrednošću za žene i stoga žene više vole da zadrže svoju skromnost i nevinost što je više moguće. Većina egipatskih muškaraca radije se venčava sa ženama koje su nevine i cene porodične vrednosti.
  Egipat je potpuno bezbedno mesto za žene. Zbog toga je to bezbedna destinacija za putovanja stranih turističkih grupa žena da se odmore u Egiptu. Trend je da bračni partneri sve više liče jedni na druge po godinama i stepenu obrazovanja.
Kalendar:
Koptski kalendar se zove Aleksandrijski kalendar, a napravljen je na solarnom ciklusu i sastoji se od 12 meseci od 30 dana i 1 meseca od 5 dana, respektivno. U svake 4 godine 6. dan se dodaje kraćem mesecu. Pored Koptske pravoslavne crkve, farmeri često prate koptski kalendar za podsetnik na datum, računanje, kao i brojanje dana.
Urbanizam i arhitektura:
Sela se sastoje od jezgra stambenog područja okruženog oranicama i poljoprivrednim zemljištem. Jezgro se sastoji od susednih jednospratnih kuća od blatnih cigala izgrađenih duž uskih zemljanih puteva. Kuće uključuju štalu za farmske životinje. Posedovanje krave ili vodenog bivola predstavlja veliku investiciju. Od sredine 1970-ih, kuće od opeke od blata postepeno su zamenjene kućama od pečenih cigala, a rastući broj stanovnika i prosperitet doveli su do širenja izgrađene površine sela. Svako selo ima bar jednu džamiju. Džamija je zajednička i javna za muškarce.
Urbani karakter nacionalne kulture je najočigledniji u dva velika grada: Kairu i Aleksandriji. Arhitektura i izgled Kaira odražavaju različite epohe njegove istorije. Kairo je grad koji se neprestano širi, a na periferiji su izgrađena brojna skvoterska naselja. Ove skvoterske oblasti imaju loše priključke za vodu i kanalizaciju i nedostaju usluge kao što su škole, klinike i policija.
Egipat je prepun. Izgrađena područja sela imaju veoma visoku gustinu naseljenosti.
Hrana u svakodnevnom životu:
Najvažnija namirnica u svakodnevnom životu je vekna hleba. Autohtona kuhinja se u velikoj meri oslanja na mahunarke. Nivo potrošnje životinjskih proteina skoro u potpunosti zavisi od bogatstva. U selima ljudi sede na tepihu, a hrana se stavlja na veoma nizak okrugli drveni sto. Svaka osoba ima kašiku, a svako jede direktno iz posude. U gradovima ljudi sede na stolicama oko trpezarijskih stolova u zapadnom stilu. Svaka osoba ima svoj tanjir, kašiku, viljušku i nož.
Nekoliko muslimanskih praznika obeležava se posebnim obrocima: Id al-Adha, Id al-Fitr, Poslanikov rođendan, Božić i Uskrs i (pravoslavni Kopti). I muslimani i hrišćani vide post kao duhovnu vežbu.
Osnovna Ekonomija:
Oko 25 odsto bruto domaćeg proizvoda dolazi iz industrije, a oko 18 odsto iz poljoprivrede. Preostalih 57 odsto obuhvataju sve ostale delatnosti, pre svega usluge, uključujući i turizam.
Egipat je bogata poljoprivredna zemlja, sa nekim od najvećih prinosa po jedinici zemlje na svetu. Glavni usevi su pamuk, šećerna trska, pšenica, kukuruz i fava pasulj, sa značajnim površinama za voćnjake (prvenstveno citruse) i povrće. Stoka (goveda, vodeni bivoli, ovce i koze) je takođe važna, a deo zemlje se koristi za uzgoj krmnih useva za ove životinje. U proseku ima dva useva godišnje.
Glavna Industrija:
Egipat je relativno industrijalizovana zemlja, posebno u proizvodnji tekstila i odeće, cementa, metalnih radova raznih vrsta i naoružanja.
Trgovina:
Egipat ima tendenciju da uvozi više nego što izvozi. Uvoz uključuje robu široke potrošnje, uključujući hranu, i sirovine za industriju; izvoz su uglavnom poljoprivredni proizvodi i usluge. Glavni egipatski izvoz čine radnici koji rade van zemlje, ali koji novac šalju kući.
 










PODELITE OVAJ TEKST NA:






2024 © Književna radionica "Kordun"