detalj slike: KRK Art dizajn

ZOOLOŠKA VRTEŠKA, BASNOPESME JASMINE JANKOVIĆ 

Prof. dr Slađana Milenković

Jasmina Janković piše poeziju i prozu,stvara tiho i nenametljivo, ali ipak verujući u istinske vrednosti kako književnosti, tako i života. Do sada je objavila tri romana, dve zbirke poezije i dve knjige proze za decu, a pred nama je njena zbirka pesama za decu nazvana „Zoološka vrteška” (Beograd: Srpsko umetničko društvo 2019). Njena prva knjiga za decu bila je „Cica domaćica” objavljena 2003. godine i veoma je lepo prihvaćena od strane malih čitalaca, kao i naredna „Novogodišnja priča iz čarobne šume” (2004) i posle dužeg niza godina Jankovićeva se oglasila stihovima za decu, tako da se čini da je ona pisac koji piše samo kad ima nešto da kaže i koji duboko i zanatski promišlja o onome o čemu piše.  

Zbirka pesama Jasmine Janković „Zoološka vrteška” sabira pesme o životinjama, koje možemo da percipiramo kao basne, naopisane upravo onako kako su ih najveći basnopisci pisali, u stihu. Književnica je među koricama ove knjige napravila modele upotrebe govora, tako da knjiga ne bude zbir lingvističkih činjenica već podsticaj da dete-čitalac ili slušalac uobliči transformiše i saopšti svoje ideje upotrebljavajući jezik onako kako ga je ona koristila. Zbirka pesama podeljena je u cikluse Selo, U šumi i na livadi, Umetnička pećina i poslednji ciklus nazvan I još.

Glavni junaci u ovim stihovanim basnama su životinje,kako je istaknuto već u samom nazivu, one sukao u basni, personifikovane,oslikane kao simboli pojedinih ljudskih osobina. Pesnikinja realno prikazuje nepravde ovog sveta, ukazujući na značaj moralnih vrlina i da u životu, kako kod ljudi tako i kod životinja, važi pravo pametnijeg.

Patke, žirafe, magarci govore, prikazani su sa svim ljudskim osobinama, karakternim osobinama, sklonostima, težnjama itd, tako Jankovićeva alegorički crta odnose među ljudima, ismevajući slabosti i mane i dajući moralne pouke. Taj nauk basne suština je imaginacijskog sklopa, a ima ulogu saznanja, izraženog naravoučenijem.Sukobljavajući se sa humorom, alegorično-didaktička komponenta se razblažuje, već sama činjenica da glavni akter pesme o životinjama iz niza podudarnih situacija nije u stanju da izvede potreban nauk doprinosi gotovo apsolutnoj dominaciji humora. Elementima humora Jankovićeva unosi neizvesnost i rasplamsava konflikte. Tako u jednoj pesmi žele da upišu baletsku školu slon i magare, što dovodi upravo do ovako jedne konliktne ali humorne situacije.

Ovo su priče u stihu, imaju fabulu, kao prave basne, životinje kao likove, imaju pouku na kraju, metafora je proširena na celo delo tako da prerasta u alegoriju. Kao što imaju priču, fabulu, tako imaju i glavne junake, osobine su im prenete iz basni, a Jasmina inovira neke od njih, polazeći od reminiscencija na Zmajevu „Pačju školu” ona pačiće, patke, potom i koke uvodi u druge priče. Već iz naslova se iščitavaju situacije bliske današnjoj deci, pesme se zovu recimo Žurka, Zlatna minđuša, a oko miđuše na patkinom repu svađa se sva živina, dok u drugoj pesmi zeka sanja „Teške snove” dvoumeći se između kupusa i šargarepe.

Jankovićeva poštuje davno utvrđeno pravilo da likovi odražavaju različite i uglavnom tipične ljudske karaktere (lukav, zao, strašljiv, glup čovek) odlično joj ide posredno, alegorično kazivanje o ljudima i njihovoj prirodi, a kontrasnim pesničkim slikama,suprotstavljenim karakterima sučeljava različitesvetovei različite vidove prirode.Kod nje su u istoj pesmi domaće i divlje životinje, u sitacijama uglavnom u kojima se nalaze ljudi, od letovanja, sankanja, do žurke. Naravoučenije basne uobičajeno je primarno njeno značenje i obično potiče iz iskustva, a ne samo da proizilazi iz svojstvava junaka već podrazumeva naučenu mudrost, empirijsko znanje, nadmoć razuma. Iz iskustva je potekla ona vrsta naravoučenija basne koja u svom esencijalnom vidu predstavlja narodne poslovice, koje se često u narodnim i uopšte u proznim basnama osamostaljuju, a to je razlika ovih stihovanih basni u odnosu na prozne. Prisustvo ironije u stihovima ove pesničke vrteške omogućava figurativnost jezika, jer se  i ironija određuje kao alegorija kod koje je smisao suprotan od onoga što je izrečeno rečima. Međutim, smehom ona ovde ispisuje ipoučnu dimenziju. Umesto da uputi na etičke sfere, pesma ponegdedobija obrise rugalica ali bez oštrice, već sa osmehom i blagošću.

U pesmi „Na plaži” na pesku se sunča crna mačka, a u šarenom bikiniju je mlada koza, tu su još i svinja s prasićima, roda, bik. Pesma, kao sve ostale u ovoj zbirci obiluje humorom, ponegde i satirom, ona komičnim izražavanjem osuđuje ljudske mane. Ove pesme odgovaraju svima, njih razumeju i deca i odrasli.Najveća vrednost stihovanih basni je istina o ljudima koja se krije iza svake reči, ponekadu prenesenom značenju, a ponekad veoma jasno.

 Deci su ove pesme naročito drage jer se u njima javljaju životinje kao junaci i zato jer obiluju humorom koji najčešće proizilazi iz sitacija. Veliča mudrost, hrabrost, istinu, nasuprot laži, gluposti i kukavičluku. Takođe peva o koristoljublju, dostojanstvu, poštenju, pravdi, vaspitanju, o slatkorečvom laskanju u kojem samo plitak um može uživati…

Za razliku od klasično shvaćenih pripovedaka ili basni o životinjama, ove pesme su jednostavnije po strukturi i imaju jednosmerno rešenje. Po strukturi bliske su anegdotama, ali su po imaginaciji i po arhaičnosti smisla bliže bajkama i od veće lepote u odnosu na klasičnu anegdotu.

Alegorijomu basnopesmamaJankovićeva slika izmišljene događajei ličnosti koji jasno ukazuju na životne realnosti, naime čitalac u svojoj svesti prima priču kao takvu, ali istovremeno podrazumeva njeno značanje i cilj. Pesnikinja je u svom alegorijskom delu uspešno izgradila sličnost između izmišljenog i realnog, te se uvek oseća ta dvostrukost pesme, da onapeva o jednom, a sasvim jasno se drugo razume.Te odlike njenih likova su i karakteristične i opšte tako da se mogu primeniti i na ličnosti, životinje, o kojima peva ali i na ljude koji u njima mogu jasno da vide sebe, a ljudski karakteri supstituisani suu ćudima životinja.Najčešće naravoučenijena kraju pesme jeste da se od svoje prirode ne može daleko pobeći, a tragika te činjenice jeste tragika samog htenja da se uvek bude nešto drugo u životu. Ipak deca jesu u stanju da životno iskustvo koje se nudi kroz fabulu i naravoučenije basnopesme povežu sa svojim iskustvom i izvesnim tipičnim situacijama, doživljajima i problemima iz svog života.

Ove basne u stihu podstiču kod dece maštu i kreativnost i upoznaju ih sa dobrim i lošim osobinama ljudi pripremajući ih za život. Čitajći ih dete emocionalno, duhovno i moralno sazreva. Da bi razvilo moralnost, potrebno je prethodno da zna šta je dobro, a šta je loše. Jankovićeva preko životinja predstavlja ljude sa svim njihovim karakteristikama. Ove pesme podstiču detetovu moć izmišljanja, predviđanja i stavarnja u mašti objekata i odnosa koje će upoređivati i primenjivati na ljude u svojoj sredini.

Knjiga„Zoološka vrteška” omogućuje detetu da se bavi sobom i suptilnošću ljudskih odnosa preko oslikanih personifikovanih životinja. Pruža mu pomoć da razvije sliku o sebi, ona ga podstiče i neguje njegove pozitivne emocije usmerene ka drugima, a suočavajući ga sa njegovim negativnim emocijama upućuje ga kako da ih prevaziđe, te tako ostvaruje detetove želje i njegovu ličnu afirmaciju.

PODELITE OVAJ TEKST NA: