|
|
| Aleksandra Grozdanić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Ljutila se „ljuta“ Ljutilo je ljutu papričicu,koja strašno voli dokolicu,što je rano sunce probudilo,lice joj se lepo rastužilo.Još kad shvati da na tezgi ležii da naglo sa kantara beži,gde je, s kim je, postade joj jasno,al’ za sve je sad suviše kasno,jer u korpi već postaje tesnoi debela babura je gura,jedna tako groteskna figura.Jed obuze ljutu papričicu,našara joj ospice po licu,htede žutu baburu da zgromi,al’ je čudno osećanje slomi.Usled njene bezrazložne ljutnje,neprijatne javiše se slutnje,da će danas buckasta da strada,stuži joj se od tolikog jada,što će malo peteljku da nosi,dok je oštrim rezom ne pokosidomaćica što milosti nemakad nedeljni ručak deci sprema.Filovaće punačku rođaku,bespomoćno dežmekasto telo,smežurana sedeće u šerpi,biće tužno to čarobno jelo.*Leži „ljuta“ preko svinjskog buta,crni luk se smeška preko puta,u cegeru sve je veća stiska, svađa, saft i paradajza vriska,mladi kajmak na leđa mu seda,boranija nikom mira ne da,mirišljavi celer cupka spreda,s galerije jabuka ga gleda.„Društvo sočno, kako si nemoćno,uskoro ćeš jedna smesa biti,krčkaćeš se i dugo i mučno,da l ’ će biti tad u loncu bučno“,povikala ljuta papričica ― žučno.Grlen smeh se korpom prolomio,mlad karfiol drsko uzvratio:„Kuvaćeš se ti na isti način,zar ti godi što ćeš biti začin.“
Sudbina jedne pite Kad je jedna pitapošla da se skita,na nekoj proslavi,svuda su je slali.Lepo joj je govorila mama,koja beše štrudla s jabukama:„Neka s tobom krene i tvoj tata,iskusan je rolat od zanata.“Al ne sluša rumena i taze,tek iz rerne izvađena pita,hoće zlatnu koru da pokažei da svako za recept upita.Skitala je od stola do stola,dok je nije preostalo pola.Bes joj beše prosto uzavreo,kad od pola štrbnuše još deo.Osta samo jedna četvrtina,al nju merka vesela družina.Dok je dalje skitala bez reda,iščeznu i veći komad spreda.Nije pita shvatila suštinu ―šta zanima ovu okolinu.
|