detalj slike: KRK Art dizajn

RAZIGRANI STIHOVI SA RAZGLEDNICE
(Jelena Knežević „Stanje duše“  Književni ESNAF – Beograd, 2023.)

Prof. dr Slađana Milenković

Zbirka pesama Jelene Knežević „Stanje duše“ sadrži pesme iskrenosti i pesme koji su odraz stanja pesnikinje duše, a podstaknute su kako događajima iz stvarnosti, od istorijskih zbivanja, do unutrašnjih doživljaja, emocija koje one preliva u pesme. Oko 80 pesama dato je u nekoliko ciklusa: Suština, Milici, Stihovi sa razglednice, Slava Bogu i Volim te. Razlednice, ni pisma odavno više niko ne piše, ali se pesnikinja opredelila za ovaj motiv kako bi istakla da su njene pesme pozdravi iz prošlosti, čak i one kojoj ona nije svedočila, obećavajući dozu nostalgije, sete, ali i snažnih pesničkih slika i poruka.

Nekoliko pesničkih motiva dominira zbirkom, pre svega izdvaja se motiv ljubavi kao večne, univerzalne teme u književnosti koja je uvek aktuelna. Ovoj temi ona prilazi iskreno, jednostavno, čisto. Izdvaja se još jedna grupa pesničkih motiva i to u većem broju pesama, to su religijsko-duhovni, običajni motivi, uz poneki patriotski ton.

U pesmi „Stanje duše“ po kojoj je naslovljena cela zbirka poetesa navodi:

„Praskozorje je divanilo s prošlom noći bez mog ličnog prisustva“ pravi otklon od pojavnosti, prikazujući pesnika kao odsustvo, dok se prividno „Ništa posebno spolja ne dešava,“ ona poezijom iskazuje koliko je bogat unutrašnji život stvaraoca: „a unutra krš ilom.“ 

Stvarajući pod uticajem današnjeg trenutka uspela je da se okrene univerzalnim motivima i vrednostima. Kneževićevabeleži stvarnost ali su opservacije pesnikinje ponekad iznenađujuće zrele i inventivne. Peva o jednom običnom danu u njenom Futogu, ali i Oluji 1995. bombardovanju 1999, o događajima koji su se odigrali kad je bila veoma mala, dajući upute kako stići do univerzalnih ljudskih vrednosti. Kako je još 1959. rekao Duško Radović „Delo se ne stvara ni iz čega.Ono se gradi od motiva, od jezika, od odsustva motiva, od podataka, od odsustva podataka.“ Tako je ona iskoristila lepezu tema i  motiva i dala im umetničku formu sopstvene mašte.

Pesme Jelene Knežević nastale su iz osećajnosti i istančanog doživljaja sveta kao doživljaj lepote. U ciklusima pesama Suština, Milici i Volim te, ističe još jednu temu, tačnije motiv, to je motiv odrastanja, odnosno detinjstva: „Odraslo mi je detinjstvo, Milice“ kaže u jednom stihu i naslovu pesme, setno se miri sa tim da dani detinjstva prolaze i da ona odrasta, „Oduvala sam sve maslačke s naših trava“, kao što u pesmama Desanke Maksimović pesnikinja budi prirodu, setno se seća livada, reka i polja, a Miroslav Antić sa setom poručuje da je lepo kad se raste i kad se prve ljubavi sretnu, tako i Jelena Knežević plete stihove sopstvene elegične emocionalnosti. Ova poezija budi nostalgiju za izgubljenim dečjim svetom, svetom detinjstva ali će nas u nekim trenucima čitanja i vraćati u taj naš čarobni svet.

Ciklus Stihovi sa razglednice, donosi pesme o Sarajevu i o tragičnim događajima srpskog naroda u, ne tako davnoj prošlosti, stvarajući iluziju da se u njenim pesmama odvija životno zbivanje u kojem sama učestvuje, čak i kad nije plod njenog iskustva ona piše u ličnom tonu dajući pesmama živost. Otvorenost za poimanje sadržaja koncipira njen pogled na svet, a pesnički ritam je blizak ritmu igre, zato lako i lepo piše poeziju.

Kako sam naslov ciklusa kaže: Slava Bogu, i tu pesnikinja pokušava da uznosi u visine duhovnosti, da podstiče čitaoce na razboritost i da slika viziju boljeg sveta. Daje mogućnost da pesme tumačimo na više načina, kako navodi u pesmi „Između nigde i ništa“:

„Između nigde i ništa,u jasnom pojmu,

izgubljen u dojmu, u igri reči,

dušu lečim.“  

Mogućnosti čitanja su bezbrojne, a to nam omogućava svojim živim slikama, igrom rečima, intenzivnošću iskazanih pesničkih slika.

Raznovrsni su načini estetskog poimanja stvarnosti, tako su isto različiti umetnički postupci naše pesnikinje. Pre svega, umetnički postupak je uvek u korišćenju simbola, u biranim rečima i metaforama kojima je semantički izražena njena emocija. Iz ljubavi prema ljudima proističe imanentna osećajnost u stabilnoj i rečitoj koherenciji sa simbolizmom kao pravcem u književnosti. Piše prirodno, spontano, stihovi su joj razigrani, raspevani, netipični, nekako obasjani iznutra iz sopstvene punoće. U njenim pesmama zvone ritmovi prirode, melodije grada, spajajući u stihovima moderno i arhaično.

Na oblikovnom planu pesnikinja se opredelila za slobodan stih, iskazujući modernost i pesme često završavajući poentom, neretko je to i preokret, neočekivan kraj, koji iznenađuje i osvaja čitaoca.Iskazuje u stihovima misli koje čitaoci mogu da prepoznaju kao svoje, što je čini prijemčivoj široj čitalačkoj čublici. Čitava zbirka je niz razlednica, slikani su predeli, događaji i osećanja koja čine životni sled od detinjstva do smrti, uz veličanje saosećajnosti kao ljudske potrebe i veličine, uz poruke da se najviše događanja odvija u unutrašnjosti pesnikinje duše, čije je stanje odlično, što ona želi svim ljudima. Svojim stihovima, lakim, tečnim i jednostavnim, budi radoznalost, razigranost i vedrinu.

PODELITE OVAJ TEKST NA: