Simo Jelača: Pišem onako kako osećam i kako govorim

Dr SIMO JELAČA Tehnološki fakultet u Novom Sadu, Postdiplomske studije u Flour Milling and Baking Research Association (FMBRA), Chorleywood, England, a doktors-ku disertaciju u Grain Research Laboratory (GRL), Winnipeg, Canada. Radio u naučno-istraživačkom institutu i kao projektant industrijskih objekata u prehrambenoj industriji. Publikovao: stručne knjige i priručnike, naučne i stručne radove, romane, pesme, putopise i internet publikacije. Ukupno publikovanih radova, projekata, registrovanih patenata i dr. preko 500. Dobitnik stručnih priznanja svetski renomiranih firmi Bihler Braders (Buhler Brothers Ltd), Švajcarska; Rosenlev (Rosenlew), Finska i Sovjetska Akademija Nauka. Saradnik Matice srpske 8 godina, član Američkog udruženja za hemiju žita 11 godina, podpredsednik udruženja Mileva Marić Ajnštajn u Švajcarskoj od 2008. godine.

Živi u Otavi, Kanada.

Književna radionica Kordun, Neda Gavrić, Banja Luka - Otava, 03.11.2023

Koje su ključne oblasti istraživanja na kojima ste radili tokom Vašeg angažmana u naučno-istraživačkom institutu?

Ključna oblast mog naučno-istraživačkog rada je Hemija žita, konkretno Pšenični Pentozani. Pentozani su po strukturi šećeri sa pet ugljenikovih atoma u prstenu. Otuda se i zovu Pentozani. Radio sam u Grain Research Laboratory, Winnipeg, i našao da pentozani u testu vezuju 4 do 7 grama vode po gramu pentozana. Sada imam utisak da su to mnoge svetske firme zloupotrebile, pa dodaju pentozane u mnoge proizvode u kojima mogu prodati vodu.

Kako ste uspeli da integrišete naučna istraživanja u svoj rad kao projektant industrijskih objekata u prehrambenoj industriji?

Projektovanje je bio moj prvi interes nakon završetka Tehnološkog fakulteta. Ali život svakoga vodi nekim svojim putem. Ja sam dospeo u Englesku na postdiplomske studije, gde sam sreo mog budućeg mentora, koji mi je ponudio poziciju u Kanadi. U Kanadi sam uradio eksperimentalna istraživanja za doktorsku disertaciju, a zatim sam se morao vratiti u Novi Sad. U mom institutu me je dočekala velika ljubomora, pa su me postavili u Projektni biro, ali na moju sreću, tada je projektovanje postalo najunosnije. Projektovao sam silose za žito, mlinove i pekare i opremu za silose smo uvozili iz Rusije, a za mlinove iz Švajcarske i Čehoslpvačke. Tako sam dosta putovao i ostvarivao najveći prihod za Žavod u kome sam radio. Opet su mi i na tome počeli zavideti.

Koje su najznačajnije stručne knjige i priručnici koje ste publikovali, i kako su doprineli oblasti prehrambene industrije?

Od stručnih knjiga glavna je ‘’HEMIJA I TEHNOLOGIJA PŠENICE’’, a od priručnika ‘’Reologija Testa’’. Preveo sam i knjigu sa engleskog ‘’Prerada Kukuruza’’. Hemija i Tehnologija Pšenice publikovana je u 1000 primeraka i moj Zavod ju je prodao svim žitarskim preduzećima u Jugoslaviji. Po njoj sam postao poznat u celoj zemlji, a našao sam na internertu da je i sada kopiraju i prodaju u Bosni. To je, inače prva te vrste u Jugoslaviji.

Koliko su Vam stručna priznanja od strane svetski renomiranih firmi poput Buhler Brothers Ltd, Rosenlewa i Sovjetske Akademije Nauka pomogla u vašoj karijeri?

Tokom saradnje sa švajcarskom firmom BUHLER, najpoznatijom u svetu, predložio sam im jedno unapređenje, koje su prihvatili i nagradili moju organizaciju sa 264.000 švajcarskih Franaka, kao smanjenje ponude za opremu mlina. Sarađujući sa finskom firmom ROSENLEW, na projektu fabrike žitnog alkohola predložio sam im unapređenje, koje su prihvatili i nagradili moju Radnu organizaciju  sa 6 Miliona Finskih Maraka (ravno 1M US $). Tokom  saradnje sa sovjetskim firmama Tehmašeksport i Seljhozmašeksport njima sam predložio projekat kombinovanog mlina za pšenicu i kukuruz, prvi takve vrste u svetu, što su oni razmatrali godinu dana, i konačno ga je odobrila Sovjetska Akademija nauka, koja mi je odala priznanje i poslala svoju inženjerku na tri  meseca obike kod mene u našu organizaciju. Taj mlin napravili smo u Bosanskom Šamcu, gde je ta inžerka takođe radila na obuci. Ja sam radio i četiri godine za Ujedinjene nacije za industrijski razvoj  (UNIDO), sa sedištem u Beču, vodio sam obuku inženjera u prehrambenoj industriji, zemalja u razvoju. Tom prilikom stekao sam i stručni status Expert UN.

Kako je saradnja sa Maticom srpskom uticala na Vaš rad i istraživanja?

U časopisu Matice srpske publikovao sam nekoliko naučnih radova, pa sam tako bio član Saradnik Matice srpske osam godina. Sarađivali smo besprekorno dobro, a ja sam Matici poklonio časopise AASS za 11 godina, koje sam imao kao član Američkog udruženja za hemiju žita.

Kako se Vaša uloga potpredsednika udruženja Mileva Marić Ajnštajn u Švajcarskoj reflektuje na vaš profesionalni život?

Potpredsednik Udruženja Mileve Marić Ajnštajn postao sam time što sam kod njih publikovao nekoliko radova, pa su me oni birali, po svom kriterijumu, bez i da sam ja znao za to. Od tada, kao i pre, povremeno smo u kontaktu, mada me ne zadužuju ni sa kakvim obavezama. Imam utisak da mi to više služi kao počast, jer ja sam o Milevi dosta pisao i ponosan sam na nju. Mislim da je ona jednako zaslužna za Ajnštajnovu Nobelovu nagradu i da je ona njemu radila sve matematičke proračune, ona je bila bolja od njega u matematici.

Na koji način se Vaš rad kao pisca romana, pesama i putopisa dopunjuje sa Vašim stručnim radovima i projektima ?

Ono što sam do sada pisao i publikovao (romane, pesme, putopise), pisao sam isključivo od kada sam penzionisan. Nisam ni književnik, ni pesnik, pišem samo za svoju dušu, za sebe i svoje. Publikovao sam u veoma malom broju primeraka, jer nemam ni novca za publikovanje, niti načina da se isto prodaje. Samo sam prvi roman ‘’Životna priča moga oca’’ publikovao u 300 primeraka i 170 primeraka poklonio svim školama u Srbiji po jedan primerak a u Banjaluku poslao 6 kopija.

Kako se snalazite u pisanju različitih žanrova, od stručne literature do romana i poezije?

Meni je sve jednako lako pisati, pišem onako kako osećam i kako govorim.

Koje teme najviše istražujete ili pišete u svojim radovima?

Najradije pišem putopise. Putovao sam mnogo i službeno i privatno. Računam da sam do sada leteo avionima oko 800.000 km, a Atlantik sam preleteo 73 puta. Tokom svih putovanja uvek sam beležim utiske i sakupljam zvanične podatke, a kada pišem svi moji podaci su istiniti. Naročito su mi drage zabeleške iz Rusije, Poljske, Indije, Kine, Perua, Kanade, Finske, Danske, Francuske, Engleske i svih drugih. Za svoje publikacije, jedino ovo što poslednje objavljujem u Knjuževnoj radionici ‘’Svetske kulture i narodni običaji’’ pripremao sam oko godinu dana i obradio 50 zemalja. Gotovo sve svoje radove objavljujem na srpskom i engleskom jeziku. Ponekad naiđem na dobru stručnu knjigu, pa je prikažem kao ‘’Osvrt’’, sa namerom da je i drugi zapaze, jer mi se učini korisnom. Tako sam ovih dana pripremio još jednu, koja će se uskoro pojaviti. Teč je o životu na planeti Zemlji.

Dugo sarađujete sa našom književnom radionicom gde aktivno i u kontinuitetu objavljujete svoje radove. Kako je došlo do saradnje?

Iliju Šaulu sam upoznao posredstvom moje publikacije o Tesli. Od tada smo se i sreli više puta i kontaktirali, drugari smo, Iliju izuzetno cenim i poštujem, znam da je veoma iskren i pošten, dobronameran i o njemu sve najlepše.

Koliko su naši ljudi van granica naše zemlje integrisani u društvo, konkretno u Otavi gde živite?

Ja sam živeo po 10 godina u Vindzoru i u Torontu, gde je u oba slučaja više našega sveta. Ima ga, svakako, i u Otavi, ali ja se sada malo krećem i ne dolazim u bitnije kontakte. Mlada generacija je prezauzeta, premnogo rade, kapitalisti ih nemilosrdno iskorišćavaju, a mi stariji srećemo se samo povremeno da nam prođe vreme.

Šta je ono na čemu trenutno radite?

Ne mogu se pohvaliti da na bilo čemu trenutno radim. Još mi ide moja serija Svetskih kultura i narodnih običaja, a kada se to završi, možda bi mogao malo detaljnije da obradim život mojih sunarodnika u Kanadi INDIGENOUS PEOPLES (Indijanaca i Eskima).

PODELITE OVAJ TEKST NA: