detalj slike: KRK Art dizajn

 U TAJANSTVENOJ ZEMLjI

U jednoj maloj zemlji, nama šire sasvim nepoznatoj, negde niti daleko, niti blizu, živela je jedna mnogočlana porodica u harmoniji i miru. Po nekoj nedefiniranoj sili, a možda je to bila odlika celog tog područja, ljudi su živeli nepisanim pravilima, nepostojećim zakonima, nikakvim ugovorima koji bi ostavili bilo kakav trag za budućnost.

Ta velika sloga i harmonija, ne samo porodice Tok, već i svih ljudi u njihovoj zemlji, jasno je bilo da je rezultat jednog uzvišenijeg načina razmišljanja i znanja koje je mnogima, koji su pokušavali da otkriju korene i do danas ostalo nepoznato. Zaludno su odlazili naučnici da vide o kakvoj to velikoj tajni se radi, čime se to oni služe i kakvim se to magijama potpomažu da bi postigli stanje svesti koje u svim savremenim civilizacijama nije postigao još niko.

Jedan od naučnika, koji je kasnije zabeležio svoj boravak u ovoj zemlji, gde čak nije uspeo da joj dozna niti ime, tvrdio je da ti ljudi razumevaju mnoge jezike, da se njima ne mora ništa osobito objašnjavati, da oni jednostavno ćutanjem mogu razumeti sve, i u dati tren, na odgovarajući način spremiti željeni odgovor. Nije se radilo o nemuštim ljudima, nisu bili lišeni niti jednog poznatog nama čula, čak su nekim kasnijim saznanjima shvatili da se radi od ljudima nekog posebnog dara. Ne govoriti, a razumevati se, ne bivajući klasično pretstavnik ljudskog roda, jer sa takvim darovima među svima poznatima rasama sveta, niko se bar do tada nije mogao pohvaliti.

Dok je, u vreme svog boravka među njima, pomno sledeći svaki njihov pokret, svaki detalj jednog svkodnevnog život, nije počeo da shvata da je ipak bila u pitanju neka mentalna sposobnost kojoj nije znao kakvo ime da dà. Mi to nazivamo telepatijom, zar ne, ali naučnik je kasnije tvrdio da je to preslaba reč za opisivanje njihovih autentičnih stanja. Kao da su bili ujedinjeni jednom zajedničkom vrlo moćnom energijom koja se raspoređivala sasvim prirodno preko svakog člana tog jedinstvenog naroda.

Ushićen  ovim saznanjem, naučnik se vratio u svoju zemlju i odmah počeo da organizuje sastanke kako bi se sa svojim kolegama dogovorio oko pripremanja jedne naučne ekspedicije koja bi ponovo otišla do njih i svojim očima i svim posedujućim znanjima da otkriju o čemu se radi.

I zaista vrlo skoro ekspedicija je bila pripremljena. Nabevljeno sve što bilo neophodno, i za hranu i za sve njihove labartorisjske analize.

Avaj mučenicima. Mesecima je ova eskpedicija  putovala do zemlje koju je jednom u jednom sasvim slučajnom putovanju otkrio jedan od njihovih kolega, koju sada, sa svim instrumentima koji su posedovali, jednostavno ne da nisu mogli da je otkriju, već kao da je nestala sa svih mapa sveta.

Neuspešna misija, koja je trajala punih sedam godina, završila se sasvim neslavno za ceo tim najuglednijih naučnika. Razočarani, postiđeni, razoružani vratili su se u svoje zemlje bez ikakvih rezultata. Svako se sakrio u svoju labaratoriju misleći kako je mogao da se desi jedan takva neuspeh? Kako je moguće da tako sjajni umovi, odjedared i bez ikakvih vidljivih razloga jednostavno budu kompletno isključeni da bi uhvatili ključni trenutak u kome je trebalo da otkriju zemlju i mesto gde je njihov prvi kolega doživeo jedno veliko čudo.

Ne znam zašto bi trebali da donosimo bilo kakav zaključak o svemu onome što je kasnije sledovalo njima. Ekipa od devet vrhunskih naučnika iz zemalja celoga sveta, cele organizacije kojoj su pripadali i koja je štitila i merila svaki njihov korak, odjedared u tolikoj meri da se nađe u situaciji potpune neomoći.Da ne mogu da pronađu zemlju gde sve savršeno funkcioniše, gde su svi ljudi toliko harmonizirani, gde sve energije protiču na najsavršeniji mogući način?

Normalno, njihovom razočarenju nije bilo kraja, a naši neznani heroji iz Tajanstven zemlje, normalno da su produžili da žive i grade svoj život na onaj isti način kako je nekada davno bilo zacrtano u njihovim genetskim kodovima. Od samog rađanja, od prvog izlaska sunca na horizontu koje je bar kod njih neprestano sijalo i gde se nikada nije desilo da dan bude sleđen noću.

Tajanstvena zemlja postoji u svakom od nas, jednako kao i sva ostala stanja naših duša u potrazi za svim onim što najčešće se ne može niti kupiti, niti dobiti bilo kakvim ratovima. Ona je deo svakog našeg pojedinačnog duha, koji ukoliko, u jednom datom trenu ne počnu da deluju na gore spomenuti način, može da se rasprsne kao najlepša fatamorgana, kao jedan divan san iz koga ne bi hteli nikada da se probudimo. Kao onaj najdivnije opisivan raj od svih stvaralaca sveta, koji oduvek postoji u svima nama, i koji mora tamo da se neguje. Nikada van nas, nikada dalje od nas, samo u nama samima da bi se živelo dostojno ovom vremenu i svemu onome što dolikuje jednomm savremenom čoveku.

Potražite je svi u vama samima, oni koji su je našli, znaju, oni koji će tek krenuti, neka im je sa srećom

PODELITE OVAJ TEKST NA: