detalj slike: KRK Art dizajn

SVETSKE KULTURE I NARODNI OBIČAJI

Dr SIMO JELAČA

Predgovor

Ova knjiga sumira informacije o kulturi i običajima različitih naroda. Primetne su razlike u običajima među hrišćanskim, islamskim i budističkim narodima, iako u svemu preovladava namera za lepim i najvećim.

Bilo bi previše uključiti svaku zemlju, jer postoje sličnosti među mnogim narodima iste ili bliske nacionalnosti. Karakteristične su Rusija, Ukrajina, Srbija, Belorusija, Hrvatska, Crna Gora, Makedonija, kao i Nemačka i Austrija. Sličan zaključak vredi i za latinske narode, i među sobom.

Čitaoci će pronaći osnovne informacije o svakoj zemlji, kao što su njena lokacija i veličina, stanovništvo i etnički sastav, religija, klima, jezik, bonton i drugo.

Ova knjiga se podjednako može koristiti i za putnike, bilo kao turiste ili poslovne ljude, tako da će svi pronaći potrebne informacije o bontonu ljudi kod kuće i na poslu.

Namera mi je bila da pronađem što više dobrih informacija. Koliko sam uspeo, proceniće čitaoci.

Autor

SEVERNA KOREJA

KULTURA I NARODNI OBIČAJI

Činjenice i statistika

Veličina: 120.538 kv. km.

Stanovništvo: oko 25 miliona.

Glavni grad: Pjongjang, oko 3,5 miliona stanovnika.

Vlada: komunistička država.

Identifikacija:

Demokratska Narodna Republika Koreja, obično poznata kao Severna Koreja, je država koja zauzima severnu polovinu Korejskog poluostrva. Severna Koreja je nova država, osnovana 1948. godine kao rezultat postkolonijalnog poravnanja koje su donele Sjedinjene Države i Sovjetski Savez (SSSR). Sjedinjene Države i SSSR zamenili su Japance 1945. i podelili poluostrvo na američki jug i sovjetski sever. Tokom većeg dela svoje kratke istorije, Severna Koreja se smatrala sovjetskom satelitskom državom.

Lokacija i geografija:

Severna Koreja deli granicu sa Kinom i Rusijom na severu i vojnu liniju razgraničenja sa Južnom Korejom na jugu. Ukupna površina je 120.540 kvadratnih kilometara, sa kopnenim granicama od 1.673 kilometara i obalom od 2.495 kilometara. Podeljeno je na 14 procenata obradivog zemljišta, 2 procenta trajnih zasada i 61 procenat šuma. Teren zemlje je uglavnom prekriven brdima i planinama. Najviša tačka je planina Paektu, koja se uzdiže na 2.744 m.

Demografija:

Stanovništvo Severne Koreje bilo je sa odnosom polova od 1,05 muškaraca po ženi. Ukupna stopa fertiliteta je iznosila 1,6 rođene dece po ženi, iako je stopa rasta stanovništva bila -0,03 odsto, verovatno zbog visoke stope mortaliteta novorođenčadi. Stanovništvo je manje-više homogeno korejsko, sa malom kineskom zajednicom na severu i nekoliko stotina.

Jezička pripadnost:

Tehnički, Severna Koreja koristi isti korejski jezik kao onaj koji se govori u Južnoj Koreji. Tradicionalno, korejski jezik je funkcionisao po dvojnom sistemu: u predmodernoj Koreji, usmeni jezik je bio autohtoni korejski, ali pismo je bilo klasično kinesko. Originalni set sastojao se od sedamnaest suglasnika i jedanaest samoglasnika. Korejci s kraja devetnaestog veka razvili su više samoglasnika i suglasnika. Severna Koreja je nasledila ovaj savremeni oblik korejskog narodnog pisma koji se sastoji od devetnaest suglasnika i dvadeset i jednog samoglasnika. Ukidanje upotrebe kineskih znakova iz sve javne štampe i pisanja pomoglo je dostizanju pismenosti širom zemlje izuzetnom brzinom.

Simbolizam:

Nacionalni simboli, kao što su nacionalni amblem i zastava, svi su stvoreni 1948. Zastava Severne Koreje se sastoji od tri boje: crvene, plave i bele. Gornja i donja ivica zastave su tanke plave pruge, paralelne sa tanjim belim prugama, ostavljajući veliko srednje polje crveno. Sa leve strane nalazi se beli disk sa crvenom petokrakom zvezdom. Postoji nacionalna himna, Aegukka („pesma patriotizma“), ali zbog obožavanja dugogodišnjeg nacionalnog vođe, pesme koje veličaju Kim Il Sunga su manje-više zamenile himnu. Sa usponom Kim Il Sungovog sina, Kim Džong Ila, dve pesme, od kojih svaka veliča Kim Il Sunga i Kim Džong Ila, počele su da se pevaju na javnim skupovima.

Urbanizam i arhitektura:

Osim u ukupno možda deset gradova, ogromna područja Severne Koreje su ruralna ili čak netaknuta. Glavni grad Pjongjang, koji hvali vođstvo Kim Il Sunga i mobiliše građane na revolucionarni ponos, je najmoderniji grad. Glavni grad se nalazi na Taedongu, izuzetno lepoj reci sa malim ostrvima i obalom reke prekrivenom vrbama koje se ljuljaju i lepo održavanim cvetnim lejama. Sve u centru prestonice je pažljivo projektovano i izgrađeno, uključujući salu za narodne studije, dečju palatu, umetničku dvoranu Mansudae, veliko pozorište u Pjongjangu, luk u stilu Pariza i nedavno izgrađene međunarodne hotele i restorane. Neke zgrade, kao što su Korejski revolucionarni muzej i Univerzitet Kim Il Sung, nose karakteristike evropske modernističke arhitekture. Oni su pomešani sa arhitekturom koja je više inspirisana tradicijom.

Hrana u svakodnevnom životu:

Supa od belog pirinča i mesa nekada je bila simbol dobre hrane u severnokorejskoj retorici. Posetioci iz inostranstva obično dobijaju obilje hrane za jelo, uključujući meso, povrće, mlečne proizvode i voće. Međutim, obični građani ne jedu takvu raznovrsnu hranu. Takođe, ishrana Severne Koreje ne uključuje začinjenu hranu koja koristi čili i beli luk, što je tradicionalno u korejskoj ishrani. Za bankete koje sponzoriše država, hrana se isporučuje u izobilju, praćena gotovo beskrajnim zalihama vina i likera.

Osnovna Ekonomija:

Korejski rat (1950–1953) i skoro potpuno uništenje severne infrastrukture savezničkim bombardovanjem koje je sravnilo Pjongjang i napalmalo civile utrlo je put Severnoj Koreji da se pojavi kao nova, sveža i istinski herojska nacija Korejaca . Uz sovjetsku i kinesku pomoć, obnova je počela odmah nakon rata.

Od početka 1999. godine, severnokorejske publikacije stavljaju veći naglasak na ekonomiju nego na vojne poslove. Od marta 1999. godine trebalo je da dobije 100.000 tona pirinča iz Japana kao rezultat novoaktiviranog kontakta između vlade Severne Koreje i Japana.

Zemljište i imovina:

Sva zemlja je u državnoj svojini ili u kolektivnoj svojini, u slučaju poljoprivrednih gazdinstava. Narod Severne Koreje nema mogućnosti da bude izložen skupim proizvodima.

Komercijalne aktivnosti:

U velikim gradovima postoje prodavnice, pa čak i robne kuće ako neko želi nešto da kupi. Osnovna dobra obezbeđuje država (npr. školski udžbenici ili uniforme za decu).

U toku je projekat izgradnje zone slobodne trgovine u severoistočnom regionu Severne Koreje, uz saradnju južnokorejske i kineske prestonice.

Glavna Industrija:

Glavne industrije Severne Koreje su usmerene na njene domaće resurse, pa tako uključuju proizvodnju gvožđa i čelika, rudarstvo, mašineriju i druge teške industrije. Njena laka industrija se takođe vrti oko domaće ponude i nedostaje raznovrsnost proizvoda.

Podela rada:

Teška industrija je dodeljena muškarcima, laka industrija ženama. Poljoprivreda se ne mora nužno posmatrati posebno kao muški ili ženski posao. Muškarci imaju daleko veće šanse da napreduju u politici.

U profesionalnom okruženju, međutim, žene su često jednako zastupljene kao i njihovi muški kolege. Jedino zanimanje u kojem je ponašanje ponekad flertujuće ili podanički je konobarica, ali za žene je čast da budu na ovoj poziciji jer su odabrane zbog svoje lepote, dobrog porodičnog porekla i obrazovnih kvalifikacija.

Brak:

Pojedinačna registracija je imala značajan uticaj na sistem braka Severne Koreje. U korejskoj tradiciji, brak između muškarca i žene koji dele isto porodično poreklo nije dozvoljen. Pošto su svi Korejci morali da vode porodične evidencije još od vremena dinastije Ji, svako može da pronađe svoje porodično poreklo. Ako dvoje ljudi dele isto ime predaka, oni se smatraju bratom i sestrom.

Po sklapanju braka, par dobija kuću ili, ako živi u urbanoj sredini, stan.

Domaća jedinica:

Domaća jedinica je nuklearna porodica sa određenim stepenom porodične prakse, tj. porodica jednog od dece (najverovatnije sina) koji živi sa starijim roditeljima. Kuće su male širom zemlje i to ograničava postojanje velikih porodica kao normu. Usvajanje se odvija kroz sirotišta.

Dete i obrazovanje:

Od 1. novembra 1958. svo obrazovanje do srednje škole postalo je obavezno i besplatno. Do 1975. godine, Severna Koreja je ovo proširila na jedanaest godina besplatnog obaveznog obrazovanja, uključujući jednu godinu u kolektivnoj predškolskoj ustanovi. Pored toga, fabrike i kolektivne farme imaju vrtiće.

Više obrazovanje:

Visoko obrazovanje se smatra častom i privilegijom i kao takvo nije otvoreno za širu javnost. Muškarcima i ženama koji su služili vojsku preporučili bi se naknadno visoko obrazovanje. Tu su i „poklonjeni“ upisi na univerzitete i fakultete, gde se ceni intelektualna zasluga kandidata.

Religiozni obredi:

Religija je teoretski dozvoljena u Severnoj Koreji, a posetilac može sresti budističkog monaha.

Severnokorejski običaji i bonton:

Važno je naglasiti da su vlade DNRK — posebno lideri Kim Il-sung, Kim Džong-il i Kim Džong-un —, javno, veoma poštovane u severnokorejskoj kulturi. Takođe, kada ste u Severnoj Koreji, preporučljivo je da se zemlja naziva DNRK umesto toga kada o tome razgovarate sa svojim vodičima. DPRK je skraćenica za Demokratsku Narodnu Republiku Koreju i zvanični je naziv za zemlju.

DNRK ima veoma stroge zakone o fotografisanju, iako postoje mnoge odlične mogućnosti za fotografisanje širom zemlje, posebno u gradovima kao što je Pjongjang.

Donošenje poklona kao što su cigarete ili škotski viski za muškarce, i vodiče i vozača, i čokoladu ili kremu za kožu za žene vodiče, je lep gest.

Od većine turističkih grupa u DNRK se traži da se u jednom ili dva navrata svečano poklone i polože cveće ispred statua Kim Il Sunga.

Za svaku nevolju koju izazovete kao turista verovatno će se okriviti nesposobnost vašeg turističkog vodiča da vas kontroliše, a on ili ona će snositi najveći teret kazni.

Opšti korejski pozdravni bonton:

Kada prvi put upoznate nekoga novog u okviru korejske kulture, trebalo bi da se detaljno predstavite. Kada pozdravljate i napuštate starešinu, naklonite se držeći obe noge ispravljene i spojene i obe ruke uz sebe.

Severnokorejski pozdrav:

Tradicionalno, Severnokorejci su se pozdravljali pitanjem "Kako ste?" ili „Kako ide? Neki će možda pitati i o vašem zdravlju.

Korejski saveti za poslovni bonton:

Dok Severna Koreja još uvek pokušava da pređe sa planske ekonomije na kapitalizam, Južna Koreja ima uspešnu ekonomiju od triliona dolara, četvrtu po veličini među azijskim zemljama. Zbog toga je Južna Koreja idealno mesto za poslovne ljude da razviju nove klijente i kolege za širenje na azijska tržišta.

Izbegavajte da direktno kažete „ne“. Umesto toga, pokažite neslaganje ili nevoljkost tako što ćete udisati vazduh kroz zatvorene zube, zabaciti glavu unazad i/ili reći „možda“.

Prekinite svoj govor pauzama za pitanja i da biste olakšali prevod. Pokušajte da napravite pauzu između tačaka koje artikulišete dajući vašim kolegama vremena da slušaju prevod na korejski, da probaju vaše informacije i postavljaju vam pitanja.

Predstavite vizit karte sa obe ruke. Uključite korejski prevod vaše vizit karte na naličju. Kao u Japanu i Kini, kada primate vizit karte u Koreji, obavezno ih pažljivo pročitajte pre nego što ih odložite.

Pošaljite predloge i dnevni red sastanaka unapred kako bi vaše korejske kolege mogle da ih pregledaju. Kao i kod vaših vizitkarta, budite sigurni da svaki poslovni dokument ima prevod na korejski.

Prvo priznajte one sa najvišim statusom, a zatim priznajte one koji su najstariji.

Kolektivnost i timski rad se cene u korejskim poslovnim transakcijama.

Unajmite prevodioca za korejski ako ne govorite tečno korejski.

Nosite konzervativno poslovno odelo tamne boje na korejskim poslovnim sastancima.

PODELITE OVAJ TEKST NA: