detalj slike: KRK Art dizajn

VETAR U OČIMA PESNIKINjE

Pesme Milene Ilić

Prof. dr Slađana Milenković

Umetničko delo je put u neizvesno. Nikada ne znamo kuda će nas odvesti prvi korak kada se kroz pukotinu uvučemo u književno delo, ali jedno je sigurno - da nikada nećemo izaći tamo gde smo ušli. Putevi kojima lutamo kroz smisao stihova u pesničkoj zbirci Milene Ilić „Komad slagalice naše priče“ (2020)su raznoliki, neki uviru u prošlost istoriju književnosti, neki su refleksija dnevnog okruženja pesnikinje.

Za Milenu Ilić poezija je način spoznaje sveta, koji je okružuje. Stihovi su opservacija stvarnosti. Pesnikinjin svet je „U staklenoj dvorani“, u kojoj samu sebe hrabri kad kaže: „Upamti: Sve će proći“. Od dominantnih motiva izdvajaju se ljubav, usamljenost, pesma itd. U ljubavnim pesmama preovladava osećanje sete, stihovi su ponekad osenčeni tugom, ponekad žudnjom. U tim pesama spisateljica se obraća dragom, on je njen voljeni, nekad izvor čežnje ali neodvojivi deo pesnikinjinog bića i neraskidiva veza sa životom i osećanjem sreće.Moli vetar da prenese osećanja dragom, dok je ona „Skrivena u malenom džepu“ njegovog uzdaha u „Neprimetnoj pesmi“. Smatra da je „Premalo vetra u očima“  koji bi trebalo da „oduva žudnju“ dok ona „nestane u beskraju“. Dragi može da bude i konkretna osoba, ali to nije bitno za poeziju, njen dragi, pesnički dragi je imaginarni, privlačan, koliko dalek, toliko i uzvišen. U ljubavnim pesmama stihove je iznedrila iz stvaralačke energije Erosa. Osećanja su snažna i čitalac shvata da, kad ne bi bilo te pesnikinjine vatre, ne bi bilo ni pesmepoput „Izgubljene pesme“, ni cele zbirke.

Pesnikinja priziva jednu od devet muza, muzu Euterpu, prvobitno zaštitnicu muzike, koja je kasnije postala zaštitnica lirske poezije. U prevodu sa starogrčkog njeno ime znači „ona koja voli, obožava, uveseljava, zadovoljava“ i njoj Milena Ilić posvećuje jednu pesmu. Lektirom, pročitanim delima osenčene su još neke pesme, čak se nalaze istaknuti i citati latinskih poslovica poput: Požuri polako - Festina lente. Povod za pesmu su ipak u većoj meri doživljaji pesnikinje, jutro koje dočekuje zajedno sa nekom dragom osobom gledajući izlazak Sunca, događaji čiji je svedok. Inspiracija su i dnevni događaji za koje je saznala iz vesti poput onog u pesmi „Koridor 10“. Okupira je i manastir Gregeteg koji smatra svojim i geografski pojmovi Srema, ali i godišnja doba od kojih je preovladavajuće jesen, tematizovana u stihu i ponegde u naslovu. Preokupacija su joj spoznaja stvarnosti, dnevničke opseravcije, shvatanje sebe i sopstvenih osećanja pesmama i ljubavi kao svrhe života. U pesmi „Kajanje“ pita se „Kojoj se zvezdi / večeras klanjaš?“ dok „Olovka priča / neku svoju priču“. Ljubav dominira u „Neprimetnoj pesmi“ i u pesmama „Jedna od onih priča“, „Put na putu za nazad“, „Zakasnela jesen“ „Oktobar“ „(Ne)skriveno“ i drugim. Metafora za vetar u očima potvrđuje pojavu nove pesnikinje na našoj književnoj sceni koja se u prvoj zbirci najavila.

Stihovi su slobodni, nema vezanog ili rimovanog stiha, što je dokaz modernosti i stihovi prate misaoni tok autorke. Pesmu zaključuje poentom izdvojenom u dva stiha ili piše bez izdvajanja stihova u strofe. Milena Ilić stvara svoj poetski svet poštujući spostveno biće i svoju unutrašnju potrebu i nužnost. Svrha njene, i lirike uopšte, je da zanese i da bude istinita i iskrena, a ova zbirka to jeste. Nenametljivo i misaono, prenosi istinu, sopstvenu spoznaju sveta putem umetnosti.

PODELITE OVAJ TEKST NA: