|
|
| Ilija Šaula | |
| |
detalj slike: Pixabay
SREĆA
U mom selu na Kordunu živelo je dosta starih mudraca. Svi su bili stariji od veka. Moje selo je bilo rasprostranjeno na devet brda. Na svakom od njih živeo je po jedan mudrac. Oni su se sastajali samo jednom u godini, i to na Svetog Iliju. Tada bi se svi seljani okupili na zboru da bi slušali njihove propovedi. Usudio sam se da pitam jednog mudraca, šta je to sreća. On me je pogledao, nagnuo se ka meni, zagrilio me i šapnuo: „Sreća se zaslužuje“. Nisam ga razumeo. Dugo posle toga sam razmišljao kako da zaslužim sreću, dok mi taj isti mudrac jedne noći nije došao u san, dok sam spavao na planini daleko od svog sela, i došapnuo mi: „Ponašanjem“. Zapamtio sam šta mi je rekao i od tada srećne ljude prepoznajem po njihovom ponašanju. Volim da deo lepog sveta u kojem se ponekad nađem unesem u svoj svet. Naša misija na ovom svetu je da usrećujemo. Svako ko to prepozna biće srećan zajedno sa nama. Dobre namere su uvek dobre, jer da nisu takve ne bismo ih tako ni nazivali. Njihova suština se širi noseći čitav svet na sebi, ploveći kroz najuže predele svesti, isplivavaju u pravcu beskraja, naslonjene na sunčanu stranu meseca da bi mogle neprestano emitovati ljubav do svake jedinke na planeti. Lepo je biti u srcima ljudi, ali još je lepše imati puno srce ljudi. Svi mi koji se poštujemo, podržavamo i volimo, jedni drugima smo lideri. Svačije dobro iskustvo će uvek dobro poslužiti onome ko ga shvati i poštuje. Možda nismo u stanju da prepoznamo svaki predznak koji dobijemo, ali smo u stanju da shvatimo da smo ga primili. Prepoznaćemo ga kad se sa našom čestitošću usklade treptaji koje on donosi. Svetlost, u svom dopiranju do nas, uvek pomaže u rasvetljavanju svih nepoznanica. Sreća je usmerena energija. Uspevamo da je prenesemo u jedno drugo polje koje je odvojeno od stvarnosti u kojoj se krećemo, da zaiskri u momentu kad neočekivana dobrota ispuni dolinu srca, preplavi je.
|