detalj slike: KRK Art dizajn

Veruj u pesmu o ljubavi

Ljubavna poezija privlači pažnju čitalaca danas, a skoro da nema pesnika koji se nije ogledao u ovoj pesničkoj vrsti. Kakva je suština stiha koji peva o ljubavi i kakav je život ljubavne pesme danas, pitanja su koja zaokupljaju pažnju filozofa, a ne samo pesnika. Još je Pitagora stvaranje video kao komunikaciju sa kosmosom, a kosmos kao veliku harmoniju koju samo veliki umetnici mogu da čuju i prenesu. U toj harmoniji bivstvuju stvaraoci. Mnogo kasnije, Kjerkegor, filozof strepnje, rekao je da bistvovanje spaja sva bića što će naročito uticati na modernu liriku.

Imperativ moderne poezije uopšte, savremene ljubavne poezije posebno,  jeste metafora, kao stilska figura, metafora kao način sagledavanja sveta, način komunikacije pesnika i stvarnosti. Rembo smatra da se istinitost u pesmi događa, da svako doživi svoju istinitost i to u metafori.Metafora može da budeobjašnjena i kao inadekvatno određivanje jedne stvari, odnosno pisanje o jednom, kao da je to drugo, kako je rekao princ srpske poezijeBranko Miljković:«suština metafore nije u tome da nešto znači već da postoji. Pošto se izvrši izbor reči i tako odredi verbalni domen pesme, reči treba rasporediti i pesmu na taj način odrediti sadržajno. Jer sadržaj pesme nije neki događaj ili emocija već avantura reči zahvaćenih jednom igrom stvaranja.»Pesnik rečima ne kazuje ono što je hteo da kaže, već pronalazi u sebi ono što do tada nije znao, pesma je njegovo otkrovenje. Tako pesnik rečima otkriva ljubav i iznalazi sebe i svet, kroz stihove sve više i više.

Pesnika treba posmatrati kao mističnu tvorevinu, on je do kraja nepoznat samom sebi ali i dosadašnjoj nauci, poeta pokušava da dopre do suštine bića. Pesnik je čovek-reč, on je simbol svetlosti reči, ljubavi između Neba i Zemlje. Njemu je dato da sazna nešto što je običnim ljudima nevidiljivo i da im kroz stihove to da. Pesnik podseća čitaoce na predmetnost i na ljubav koju su zaboravili ili im otkriva onu i onakvu ljubav koju do tada nisu znali. Jedna reč samo, otkriva nove svetove, iznalazi nov smisao,

Ljubavna poezija objedinjuje različite činioce i miri suprotnosti. To je svojstvo ove poezije. Stroga pesnička forma koju poštuju neke pesmenastavlja lozu simbolista. Alogične slike, neodređenost koja prelazi u nejasnost ili asocijativno nizanje reči su osobine koje potiču od nadrealista. Neki od simbola koje pesnici koriste su bar delom nadreastičkog porekla, pre svega: san, ptica, noć i delimično bilje. Strogim simbolističkim oblikom, oni najbolji su ukrotili nadrealističke simbole. Ljubavna poezija je sastavljena od mreže slepila i vida, znanja i neznanja.

Pišući poeziju, ljubavne pesme, neki autori teže da dostignu ili da iskažu čistu lepotu osećanja, a drugi pak osećaju da su nemoćni da potpuno izgrade svet čiste lepote i značenja koji ljubav daje. Ljubavno osećanje obitava u još neostvarenom delu stvarnosti i zato ga u ostvarenom i završenom ne treba ni tražiti, ono je kao savršenstvo moguće jedino i samo u pesmi.

Početak, podstrekljubavne pesme je u stvarnom, u nečem konkretnom, u detljau, u onome što tek treba da se unese u našu svest i podsvest. Pesnik pronalazi reakcije svog mentalnog bića na stvarnost i događaj, te reakcije mogu biti misaone, asocijativne, intuitivne, emocionalne i imaginativne, i stihovi ne smeju biti podupirači nego mora svaki da stoji sam za sebe i da se izrazi do kraja.

Pesnicispajaju poeziju i kritički duh ističući da pesma nije samo emocija nego i svest o emociji. Čista, prava poezija je sama sebi uzrok i cilj, a svet, naš pojavni u komeživimo, nije vidljiv. Ljubavna pesma se može samo pevati, slušati i sanjati. Njena glavna obeležja su da bude jednostavna, sugestivna i intimna. Poezijom o ljubavimožemo izmeniti odnose i život sam.Pesme ljubavi znaju tajnu i nikad je ne kažu, mi to samo naslućujemo i osećamo. Svaku tajnu zamenjuju rečima, verujući u ljudski govor i pesmu o ljubavi.

PODELITE OVAJ TEKST NA: