|
|
NE TREBA MENI MAMA DŽEPARAC | Miodrag Jakšić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
NAŠA JE SLAVA SVETI NIKOLA Naša je slava Sveti NikolaDoći će svi koji nas vole,Mamini s posla, tatino društvoI moji drugari iz škole. Slavski kolač smo osveštali,U crkvu sam ga nosio lično,Tata i mama su ga celivali,A prelomili smo ga porodično. Upalili smo kandilo kraj ikone,I priredili trpezu posnu,Ribu, koljivo i šampinjone,Rumeno vino i vodu rosnu. Najviše volim kad čitamo «Oče naš...»Uživam u sreći tog svečanog čina,To je dan kad zvanično smem, baš,I ja da popijem gutljaj vina. Naša je slava Sveti Nikola,Zaštitnik naše familije,Pa svi u miru, i u molitviSlavimo uz naše najmilije. DIJALOG S TATOM Čujem ga, ulazi u stanI viče još sa vrata:„Ocu se kaže – Dobar dan“Evo sad ću tata. Čita novine i uzdiše,Na vest o izbijanju rata„Pogledaj, opet se pobiše“Evo sad ću tata. Domaći zadaci su za đakeOstaćeš bez zanata„Odmah knjigu u šake“Evo sad ću tata. Kredite ne otplaćuje nikoOpet je povećana rata„Izračunaj, deder, koliko“Evo sad ću tata. Priprema čudo na meniju,Nespretno varjačom barata„Što sediš, pomozi geniju“Evo sad ću tata.
MIHAJLO, GDE LI JE? Mama mi daje džeparacDa me Kuma vodi na KolaracDa aplaudiram do poslednjeg dahaDok Kuma diriguje Baha. Divna je violina, zvuk kanonaI zveket lepeza sa balkona,Udaraljke, dirke, gudačiBaš sve mi to puno znači. Ja hoću ipak na drugu stranuIdem sa tatom na Marakanu,Tamo su druge pesme i tonovi,Padaju golovi, stradaju đonovi. U horu hiljade navijačaPodrška Zvezdi da bude jača,Bubnjevi tutnje, baklja crvena,Spektakl to je za sva vremena. Sa hrama iznad stadiona,Zvone zvona za šampionaZa Pjanovića iz sveg glasa,Da skoči i da gol traži masa. Ne treba mena mama džeparac,Ako ga dobijam samo za Kolarac.Ko god da pita: Mihajlo, gde li je?Na Marakani, na Severu, uz Delije!
|