detalj slike: KRK Art dizajn

MARS - LjUDSKA ŽIVOTNA STVARNOST

ILI ULUZIJA

Dr SIMO JELAČA

Mars je četvrta planeta u sunčevom sistemu po udaljenosti od Sunca, od koga je udaljena oko 230 miliona kilometara, a od Zemlje je udaljena oko 228 miliona kilometara. Sedma je po veličini u sunčevom sistemu, duplo manja od Zemlje. Prečnik Marsa je oko 6780 km. Površinska gravitacija na Marsu je svega 27,5 % od temljine gravitacije, što znači da bi čovek težak na Zemlji 75 kg na Marsu težio svega nešto preko 28 kg. Oko Marsa kruže dva meseca, Phobos i Deimos, koji imaju oblike krompira. Za Mars nauka smatra da je nastao pre oko 4,5 milijardi godina, slično kao i Zemlja, dok Milutin Milanković napominje da je Mars ‘’Starac’’ prema Zemlji.

Mars kao i Zemlja rotira oko svoje ose, kojom prilikom napravi pun krug za 24,6 zemljinih sati tj. za 36 minuta duže od punog kruga rotiranja Zemlje. Marsova osa rotacije ima nagib od 25 stepeni, dok je zemaljska 23,4 stepena. Na zemlji četiri godišnja doba traju po tri meseca, a na Marsu traju duže i variraju u dužinama. Zavisno od marsovske ekliptike, koja po putanji oko Sunca ima jajast oblik. Proleća na severu i jeseni na jugu traju po 194 sola, a jeseni na severu i proleća na jugu traju po 192 sola. Severna zima i južna leta su 154 sola, a severno leto i južna zima 178 sola. Sol na Marsu je ono što je dan na Zemlji. Jedan sol iznosi dužinu trajanja od jednog zemaljskog dana i 32 minuta. Duž ekvatora Marsa proteže se udubljenje dužine oko 4000 km, širine oko 600 km i dubine oko 7 km. Postoji i tzv. Grand kanjon dugačak oko 450 km, širok oko 29 km i dubok oko 1,6 km. Na Marsu je visinska razlika između naviše i najniže tačke mnogo veća nego na Zemlji, iznosi preko 30 km. Najviši vrh je Olimp Mons, visok oko 26 km, a najniža tačka je Badvoter na minus 8,2 km. To je ujedno i najveća visinska razlika od svih planeta sunčevog sisrema. Na zemlji se nulta kota računa na nivou mora i okeana, dok se to na Marsu uzima kao ‘’Areoid’’, alternativno. Prema tome, Mars izgleda četverostruko neravniji od Zemlje. Na marsovoj južnoj hemisferi nalazi se krater Helas Basin, širok u prečniku oko 2300 km i dubok oko 9 km. Na marsu ima mnogo prašine, pa deluje veoma pustinjski. Na svojim polovima ima ledene kape.

Konstantan atmosferski pritisak na Marsu iznosi svega 610,5 Paskala (6.105 mbara), što je ravno svega 0,6% od pritiska na zemljinom nivou mora, odnosno pritisku od jedne atmosfere. U atmosferi Marsa nalazi se ugljendioksid, azot i argon, a nema kiseonika. Pri tako niskom pritisku voda ne može da egzistira u tečnom stanju, već isključivo u obliku leda. Pri tako niskom pritisku temperature na Marsu su veoma niske, nisu za ljudski život.

Godina na Marsu traje 669,6 sola (marsovskih dana), što odgovara 687 zemaljskih dana.

Od kada je italijanski astronaut Đovani Šiaparela (Giovanni Schiaparelle) 1877 godine publikovao prvu mapu Marsa verovalo se da Mars ima kanale, što je kasnije potvrđeno kao iluzija. Verovalo se takođe da na Marsu postoji i more i da raste vegetacija. Ta uverenja vladala su na Zemlji sve do 1960 godine, kada je NASA potvrdila da je i to samo mit. Mišljenje Nasinih stručnjaka je da je na Marsu pre nekoliko biliona godina atmosfera bila gušća i da je bilo više vlage, mada su i to samo nagađanja. Naučnici su se već uverili da na Marsu neće više pronaći tragove života, ali još uvek tragaju za životnim tragovima iz daleke prošlosti, mada se ne vidi nikakva potreba da im je to neophodno. Ipak Nasini istraživači veruju da će na Marsu biti moguće obnoviti život, iako se još ne zna da li je ikada i postojao. NASA je do sada poslala na Mars mnogo različitih uređaja, a svako slanje košta preko milijardu dolara.

Ljudski život na Marsu za sada je nemoguć, pre svega zbog atmosfere, koja ni po čemu ne odgovara ljudskom organizmu, zbog preniskih temperatura (-70 S stepeni), te zbog prisustva prašine, zbog ne postojanja vode i hrane, a nema ni zemljišta koje bi moglo postati obradivo, niti se može očekivati da bi vegetacija mogla da raste na Marsu. A da bi čovek mogao opstati na Marsu neophodno mu je pre svega stvoriti kiseonik u atmosferi približnog pritiska kao na Zemlji, obezbediti mu pijaću vodu, hranu i energiju, i izgraditi mu odgovarajuće naselje udobno za život. To sve predstavlja nezamislivo velike troškove, pa se možemo zapitati zar je to potrebno čoveku i zbog čega bi se svemu tome izlagali. Koliki bi samo trebali biti vasionski brodovi kojima bi se to sve dostavljalo od Zemlje do Marsa. Zna se da sadašnji vasionski brodovi lete brzinama oko 28.000 km/h i da su mali, mogu da nose svega po nekoliko astronauta. Tom brzinom brod bi od Zemlje do Marsa putovao 340 dana. NASA tvrdi da su oni ostvarili eksperimentalnu brzinu od oko 635.000 km/h. Ako bi velikim vasionskim brodovima omogućili da lete tim brzinama, tada bi putovanje do Marsa trajalo 15 dana, što bi ipak bilo podnošljivo za ljudski organizam. NASA tvrdi da će u prvoj turi putnika slati oko 40 muškaraca i 40 žena i da će im prethodno izgraditi stambeno naselje na Marsu i da će prvi putnici biti različitih struka i profesija, dok neki od prijavljenih planiranih putnika tvrde da svojom odlukom daruju svoja tela za potrebe nauke. Svi su uglavnom svesni da bi im to nepovratno putovanje bilo samoubilačko, koje oni dobrovoljno prihvataju.

Kako mi obični ljudi gledamo na razmišljanja o naseljavanju Marsa? Ti koji planiraju naseljavanje Marsa predviđaju da na Mars, u samoubilačku misiju, šalju druge, a ne svoju decu. Jedino Elon Mask (Elon Musk), vlasnik auto-firme ‘’Tesla’’ i ‘’Space X’’ tvrdi da on želi da umre na Marsu. Pa ako je tako, neka mu je sa srećom. Ima razmišljanja i o slanju osuđenika, ali se te ideje smatraju nehumanim i da ne dolaze u obzir. Mislim da većina čovečanstva misli da je naseljavanje Marsa besmislica, koja je tehnički veoma teško ostvarljiva i da premnogo košta, a pitanje je zašto bi to čovečanstvo uopšte radilo, i kakve koristi mu to može doneti, verovatno nikakve ili bar ne tolike koliko bi koštalo. Planeri misije Mars su opsednuti prirastom brojnosti čovečanstva na Zemlji, mada druga grupa naučnika tvrdi da će se prirast čovečanstva zaustaviti i da će se proizvodnja hrane povećati. Većina ljudi na ovom svetu misli da bi daleko bolje bilo da ulažemo sve napore i novčana sredstva za spas planete Zemlje, na kojoj smo već privikli na život. Na Zemlji je neophodno pod hitno zameniti sva mineralna goriva i prevesti svu industriju i vozila na obnovljive energije, za čega već čovek ima rešenja. Eventualna mogućnost za naseljavanje Marsa možda bi bila moguća sa robotima, visoke inteligencije. Ako čovek napravi robote sa veštačkom inteligencijom, koji bi čak mogli međusobno da se razmnožavaju, to bi im bila bolja varijanta, obzirom da robotima nebi bila potrebna atmosfera, voda i hrana, kao čoveku, a takođe nebi im smetale ni niske temperature. Pa čak i da je to ostvarljivo, moguće je zapitati se, a čemu i to sve?

Izgled površina Marsa

PODELITE OVAJ TEKST NA: