detalj slike: KRK Art dizajn

IPAK, VOLIŠ ME

Ne troši reči zalud,

kako bi skočio na druge teme,

jer ja, odlično znam,osetim i vidim…

Ti ipak, voliš me!

Uvlačim ti se pod kožu...

Ordiniram ti mislima glavom...

Znamo oboje za vatru koja gori....

Jer, dodir nešto duboko nosi.

Ne troši reči...jer i kada ćutiš

Znam da sanjaš o meni!

Znaš, sanjam i ja o tebi.

Ne troši reči....

Al ‘jedno mi samo reci...

Ne, ne moram ti ja to reći...

Jer osetićeš sam šta

to trebao bi izreći.

Al‘ zastani malo...

Pogledaj me duboko u oči.

I ...svim rečima doskoči ...

Tako što ćeš mi reći,

to što oboje znamo

da će se hteti samo izreći.

VOLIM I ŽELIM

Jutros sam urliknula od bola

zbog života.

Otreznila sam se posle umivanja suncem

i radovala se pesmi dživdžana

ispod granatih krošnji .

Volim !...

A ponekad kao jutros

zaželim udariti samu sebe.

Da snažnim zamahom ruke

rasteram nebu oblake,

i da se onda smirim.

Želim!....

A to treba moći.

I treba znati goreti

plamenom buktinje kao lud,

i boleti od čudnih bolova.

Volim....

I želim

Da kao reka nekud tečem.

I SAN I JAVA SI

U poodmakloj letnjoj noći

zaspala mi kosa na ramenu tvom,

Zaspale su moje oči,

A ja neću moći da te u snovima

ne sanjam.

Jer java i san su na ramenu tvom.

U tvome krilu sam sklupčano dete

koje me na umilno mače podseti.

Tobom se hrani, i nije

zarobljeno u dubinu.

Sve si : I San i Java,

i ja spavam, plivam

ka površini.

U snovima i na javi si

kao zima koja uđe ti u kosti.

PODELITE OVAJ TEKST NA: