|
|
| Strahinja Nebojša Crnić Trandafilović | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Ciklus pesama Pariz Pariz „Udahni Pariz i nahranićeš dušu“ Jadnici
Pesma iz sedam akata
*Francuski Alpi* Hladno je i pitam se: Da li i tvoje srce drhti kao Vrhovi Alpa pod mekanim snegom? Zašto kriješ moje umorno lice svojim dlanovima? Mišljah da me mrziš.
*Hemingvej*
U bašti koja je više podsećala na knjigu, U sobici od duvanskog dima i od nebrojano mnogo pročitanih strana, Sa strancima Delih jezike i ideje ‒ Nešto nad čim niko od nas nije imao kontrolu. Sada kada sam ponovo na ulici U neznano doba dana, Na ulici koja samo gleda moj kaput, Gde svi misle da sam zalutao: Ja sam samo malo umoran.
*Senski*
Nema mirisa i nema nemira; Arhaični zidovi reke su smisao ovoga sveta ‒ Tako gordi i visoki Akrilnim bojama šaraju svu lepotu grada, Šaraju šume i ljude. Ako i ima čega lepšeg na ovom svetu – to je onda sami Eden.
*Sveti Bernard* Od svih slučajnih lutanja Ovim sam otkrio sve. U nekoliko koraka sam: prešao čitav arapski svet. U nekoliko koraka sam: Osudio i sebe i njih. Čemu se oni raduju? Opijao me je neugodni smeh ovih neznalica.
*Château de Versailles* Samo su najplemenitije služavske ruke Dodirivale zidove od zlata. Palate su mirisale na narandžu, Kao da ih još uvek neko služi. Na svim svojim balovima Zaplela si gustu pletenicu. Gledam tvoje skupe portrete: Usne su ti kao jastučići. Ako je ljubav samo reč, Zašto onda boli ovako puno? Sada kada si ti tamo negde Sama i obezglavljena, Rekoh: Živela kraljica!
*Francuski toranj* Pariz ne može da se sakrije tvome pogledu, Gde god da je Ti si i dalje tu i Pogledom mu pretiš. Govoriš mu ljubomorno: Da sakrije sve svoje lepote, Da ženama zabrani da vole i Da se služi najlošije vino. Mora da si usamljen na vrhu sveta.
*Notr Dam* Tvoja zvona ne zvone Istom snagom kao posle bitke; Zvona koja su oplakivala Lazara Sada oplakuju svoju hladnoću i tišinu.
|