detalj slike: KRK Art dizajn

ČAROBNI JEDRENjAK KNjIGA

Prof. dr Slađana Milenković

Knjiga Maje Cvetković Sotirov „Čarobni jedrenjak: Priča o Nikoli Tesli” objavljena u više izdanja, izuzetna je bajkovita proza za decu. Tema je detinjstvo Nikole Tesle, govori o odnosu majke i sina – o Đuki i Nikoli, o majčinoj brizi i predanosti porodici. Značenjski i oblikovno, knjiga je polivalentna i pruža izvanredne mogućnosti tumačenja, od onih strukturno-semiotičkih do recipcionističkih i fenomenoloških. Tekst i književno delo, kao što je poznato, nisu jedno te isto. Tekst je komponenta  književnog dela (Lotman 1970: 90) u njega ulazi prošli, sadašnji i budući kontekst. Određen je autorovom namerom, estetskim pojmovima epohe – ne samo unutartekstualnim već i vantekstualnim vezama. Tekst, dakle, ne postoji sam za sebe. On uključuje neki istorijsko-realni kontekst i u svesti čitaoca se konstituiše u književno delo. Maja Cvetković Sotirov koristi relani kontekst, istorijsku ličnost, njen život, ali gradeći svoj autorski s namerom stvara priču koja je bliska deci, uvodeći izmišljene junake i fantastične i konstituiše književno delo.

Junaci su pored bića poniklih iz piščeve fantazije koja imaju svoje ime i dečak i devojčica Lana. Oni kao glavni junci u ovoj modernoj bajci ili fantastičnoj priči spasavaju svet,saznajući mnogo novog, učeći uz priču, a ne samo zabavljajući se. Knjiga je žanrovski granična, ima osobine bajke, priče, novele, romana, svakako to je prozno delo, najbolje reći propovetka s fantastičnim elementima. Knjigu otvara poglavlje „Dobro veče gospodine Tesla” u kojem se glavni junak, dečak upoznaje s Teslom, vraćajući se u prošlost, putujući napred nazad kroz vreme i kroz prostor koji se opisuje i često vezuje za imenovane geografske prostore kao što je recimo Pariz, Amerika itd. Karakteristika autorskih bajki, odnosno savremenih bajki koje pišu umetnici jeste i konkretizacija vremena i prostora. Vremenska i prostorna lokalizacija u klasičnim bajkama, autorskim bajakama od Grimovih, preko Peroovih do Andersenovih, univerzalna je jer se ne zna tačno ni kad, ni gde se radnja odvija, kaže se „nekada davno” ili „iza sedam gora” i tako se dete uvlači u svet vila i veštica. U modernim bajkama vreme se konkretizuje, ili kao deo istorijske prošlosti, ili kao deo moderne svakidašnjice. Opisu vremena poklanja se veća pažnja. Vreme kada se odigrava radnja u ovoj knjizi je univerzalno, može da bude bilo kad, iako ima jasno određene vremenske koordinate u nekim delovima, kao što su bitni datumi za Teslin život u prošlost.

„Čarobni jedrenjak” je uzbudljiva avantura kroz vreme koja prati i bajkovito tematizuje sve značajne trenutke Teslinog života, posebno njegovo detinjstvo. Uputila je kroz pripovedanje mnogobrojne pouke i podstakla pitanja. Knjiga o Tesli je nastajala od autorkinog najranijeg detinjstva, dok je slušala dekine priče o Tesli, prilagođene dečjem uzrastu. Kasnije, kada je, prema novodima u jednom intervjuu dobila u nasledstvo porodičnu arhivu fotografija svekra sa njegovih studijskih i poslovnih putovanja, među kojima su se našle i fotografije sa Nijagare i izazvale milion pitanja kod njenog sina Luke i suprugove bratanice Lane, priča je polako počela da se sklapa. Među redovima ubrzo je našao svoje mesto i Kolumbov brod „Santa Marija” čiju maketu su, takođe, dobili od svekra na poklon. Trogodišnje istraživanje, priče iz detinjstva o Tesli, Lukina i Lanina radoznalost pretočeni su na kraju u nesvakidašnju knjigu. I tako se knjiga „Čarobni jedrenjak: Priča o Nikoli Tesli” početkom 2022. našla u knjižarama širom Srbije.

         „Čarobni jedrenjak: Priča o Nikoli Tesli” otplovila je preko granica i okeana. Deo je radionica u srpskim školama i Tesla klubovima širom Sjedinjenih Država i u Kanadi, doživela je neverovatan uspeh može se naći i na internetu u srpskim knjižarama u Austriji i Nemačkoj. Do sada je Maja Cvetković Sotirov objavila nekoliko elektronskih knjiga, namenjenih deci kako bi mališani samostalno lakše pratili putokaze u tekstovima, tačnije, to su knjige koje u većini slučajeva prate objašnjenja. U dogovoru sa saradnicima, posebno ilustratorima, dala je pripovedaču ulogu pomagača ka razumevanju teksta: „Sneguročka i srce od pahulje”, „Devojčica koja je upoznala Pinokija”, „Knjiga slepljenih korica” i nešto drugačija, kratka elektronska priča, basnovila: „Vila i kofer”. U „Dečaku i vili” druži se sa usamljenim dečakom koji potpisuje Vilinski ugovor o odrastanju. Na putu sazrevanja, upoznaće beskrilnu vilu Beskrilu – jedinu vilu bez krila u vilinskom svetu. Beskrilu su svi odbacili zbog fizičkog nedostatka, ali ona je nastavila da veruje u nauku, ubrzo je napravila letelicu koja leti kroz prostor i vreme – na kraju su joj se svi pridružili. U knjizi postoje i voljeni i nevoljeni, odbačeni, tužni, nasmejani… I upoznajući se sa njima, dečak uči važne životne lekcije. Njena knjiga „Francuska avantura” nastala je u Francuskoj, dok je sa porodicom živela u gradovima Klermon-Feran i Troa, a govori o naučniku Blezu Paskalu i njegovoj mašini za računanje (Paskalini), jednoj od neobičnijih u istoriji nauke (neki je nazivaju i prvim kalkulatorom). Istraživala je zajedno sa sinom najrazličitije muzeje, biblioteke, ulice... I mnoge ilustracije inspirisane su realnim, fotografijama koje su tada zabeležili. „Francuska avantura” je poput Jedrenjaka – višeslojna, višedimenzionalna i sadrži ravan istorije, nauke, kulture. U svim njenim delima prisutan je element bajkovitog, fantastike, kao i u „Čarobnom jedrenjaku”.

Povezujući nauku, istoriju i kulturu, sve zaodeva razumevanjem i vaspitanjem, te su njene knjige avanture, čarobne avanture, ali sa poukama koje je namenila svom sinu samim tim i svakom detetu, pa i onom detetu koje je sama autorka nekada bila. U okviru njenih knjiga koje su i svojevrsni putopisi, bajka, a ima i dramskih elemenata, otvoraju se pitanja istorije, nauke tako da kada čitalac uđe u svet knjige ima beskrajnu paletu informacija i zanimljivosti koji može da nauči i sazna mnogo novog. Ovo je na neki način primer savremene knjige, kada čitalac uđe u knjigu, dolazi u situaciju da nastavi da traga na internetu ili u konkretnom prsotoru za daljim informacijama. Moto knjige je „Kada detinjstvo odraste, vaspitanje se pretvara u životni put”. Bitan deo ove knjige su i ilustracije, jako su važno za dečji uzrast, a autor je Vladimir Mančić. Tesla Science Foundation sa školama iz Filadelfije i Tesla klubovima uvrstila je ovu knjigu u svoj zvanični program, sa jednom od poruka ove knjige da svet počiva na istraživanju, ne na gotovim informacijama

PODELITE OVAJ TEKST NA: