|
|
| Branka Vlajić Ćakić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
EGZODUS
Jedna koka čupava i dva petla glupava, gledali su kolonu mrava,kako u žurbi iseljava.
Nijedan mrav nije dangubioveć je na leđa naprtio,što je prvo dograbioi mravinjak napustio.
Iz jednog dela dvorištaod svog starog staniištabeže cele familijebojeći se pogibije...
POGLED S PROZORA
Crno – bela dugorepa,usamljena ptica lepa,u praznome dvorištancupod prozorom mojim šeta.
Klackalice tek probuđene,i ljuljaške jošte snene,ranom zorom okupane,suncem vrednim osunčane,
spremne su da dočekaju,razigrane mališane.I jedan dremljiv tobogan,čeka novi - radni dan!
RAZMAŽENA DARA
Joj dosadne ove Darenazebla je, pa samo kuka,a tata joj lepo kaže:„Ma rešićemo se kijavices par čenova belog luka!“
Upale očice joj krmeljave,no i za to pomoći ima,da joj umije oči i liceskuhala je majka još jutrosblagi čaj od kamilice.
Razdire joj kašalj grudi,al` i za to imamo leka,svakojakog lekovitog biljapo Pelagićevoj staroj knjizi,nabrao je letos deka.
Niko od nje nema mira,zbog povišene temperaturebaka htede komovicomda joj ruke i noge izmasira,ali ne da Dara da je dira.
Dotrčala i komšinica ,sa teglicom šumskog meda,neumorna strina Nenaizrendala brdo rena,stigo i striko sa planine
i doneo klenovog soka,a Dara se i dalje femka...„Pa šta `oćeš gospojice,“- izbeči se na nju tetka,„da ti ne bi ptičjeg mleka?“
|