detalj slike: KRK Art dizajn

 ŠAPAT BONACE I OLUJA 

More je tiho, u ovu ponoć modru,

smislom spokoja šapuće bonaca.

Retki su trenuci, spokojni, u dobru!

Život nas od oluje do oluje baca...

I zato, uzmi ovaj tren kao blago,

dragocenost što vredi jer je retka;

i voli nešto izuzetno drago,

do kraja kao ispočetka...

Nemam reči da dovršim iskaz...

Čemu reči, kad kvare (s)misao?

Ionako, predubok je jaz.

Ne govori... Bog je sve zapisao!

I HRABRI SE AMBISA BOJE

Samo je dno od vrha mnogo bolje,

jer sa dna se možeš penjati gore;

a sa vrha se, protiv svoje volje,

strmoglaviti moraš u ponore.

Suština života - to je

tanka linija što nas deli...

I hrabri se ambisa boje,

ali nastavljaju dalje jer su smeli!

Nije dovoljno da nam neko kaže

da postoji oblak na nebu plavom.

Da postoji zid neko nas laže,

dok u taj zid ne udarimo glavom!

ŽELjA

Ne želi mi puno zdravlja:

Zdravi su na Titaniku bili!

Ne želi mi puno para:

Puno su imali oni što sve su potrošili!

Poželi mi sreću u nesrećnom minutu:

Da preživim brodolom

i sve stege da odbacim...

Da sačuvam samo goli život

i jednu paru gvozdenu, žutu...

Siromahu da je bacim!

MAŠTAŠ DA SE ZAVIČAJU VRATIŠ

Ne postoji pesnik nijedan

na svetu ubogom ovom,

a da nije, kao najlepši san,

ispevao pesmu o zavičaju svom.

Da ti dadne igara i hleba,

daljina mami puna lažnog sjaja.

Ali oblaci tuđeg neba

ne mirišu kao kiše zavičaja.

I gdegod da si u sebi patiš,

jer dalekom svetu samo si rob!

Maštaš da se zavičaju vratiš,

pod onim hrastom da ti bude grob.

PODELITE OVAJ TEKST NA: