detalj slike: KRK Art dizajn

BOŽJI DAROVI

Sva su deca radoznala,

i to ljudi nek uvaže,

priroda je njima dala,

da odgovor na sve traže.

Sa detetom treba rada,

puno toga da nauči,

i dok sve to ne savlada,

mora malo da se „muči“.

Neka trči i nek skače,

na to dete ima pravo,

kada mu je telo jače,

i duhovno biće zdravo.

Šta je lepše od deteta,

i dečjega nestašluka,

deca jesu ukras sveta,

što nam pruža Božja ruka.

„Ne gledajte na dete kao na neki dragulj,

već se potrudite, da ono to i postane.“

Narodna poslovica

Novi Sad, 01.01. 2017 ljeta Gospodnjeg

DEČJA MOLBA

Vi, odrasli, ne umete,

da, nas decu, razumete,

pa, rad` neke male štete,

vi grdite svoje dete!

Što si tako surov svete?

Ljutite se zbog sitnica,

il` nekakvih glupih trica!

Mi smo, ipak, samo deca,

zašto, da nam srce štreca,

i tolika diže buka,

zbog našega nestašluka?

I kada vas umor svlada,

od napornog nekog rada,

i u vama bes prevlada,

setite se, vi, baš tada,

da to isto niste znali,

ni vi, kad ste bili mali!

Zato tada zastanite,

i duboko udahnite,

onda „ručnu“ povucite,

malo više razmislite,

svoje nerve opustite,

i na decu ne vičite.

Mi ne znamo, al` vi znate,

treba savet da nam date.

Pa sve tate i sve mame,

manite se tak`e drame,

i mlaćenja prazne slame,

dobra nema od galame,

no će biti samo štete,

koju trpi vaše dete.

Znamo da to nije lako,

ali treba radit` tako,

mi ćemo vam reći kako,

postupite baš ovako:

Rad sa decom traži dara,

i reč lepa, sve otvara,

vrednija je od svih para,

od nje ima uvek ćara,

jer u duši sreću stvara.

To sad dobro upamtite,

i uvek se potrudite,

da dečicu ne grdite,

već ih često pohvalite,

i s osmehom to radite.

Od kada se dete rodi,

k jedinom se cilju hodi,

da njegovom biću godi,

da mu ništa ne naškodi,

sva priča se na to svodi,

sreća dušu da mu plodi.

Odraslim` se deca čude,

što im nekad strogo sude,

jer za ljubav deca žude,

i ne vole kad se kude.

Zato, nek se svi potrude,

da osmeha češće bude,

što ga više deci nude,

daće od njih bolje ljude.

„Deca često govore istinu. Šteta što nemaju više autoriteta.“

Mađarska poslovica

Petrovaradin, oktobar 2019 ljeta Gospodnjeg

DEČJI OSMEH

Kada god gledam u dečje oči,

misao moja u prošlost skoči,

tad mi poteče vremenska traka,

setim se svojih prvih koraka.

O, kako godine brzo lete,

do juče i sam, bio sam dete.

Kad se dete raduje i smeši,

pa to je prizor da nema lepši,

a dečji osmeh, pitom je i blag,

na srcu ostavlja prijatan trag,

uvek i svuda dete pohfali,

jer to će dušu da mu razgali.

Zar` svaki čovek decu ne sanja,

deca su temelj normalnog stanja,

istina to je svima poznata,

i želja svakom` od Boga data,

da porod mili s ljubavnju stvara,

od dece nema lepšega dara.

Dok čovek živi, on svašta stiče,

al` uspeh pravi, bez dalje priče,

kada se ima sopstveno dete,

tada se život najlepše plete,

i teret svaki, lakše se prima,

a život puni smisao ima.

Dete, od svega, najviše vredi,

zato mu radost uvek priredi,

i sve učini, da se nasmeši,

sa tim` se činom, nikad ne greši,

a osmeh dečji, svakome prija,

poput je Sunca, koje nam sija.

„Svaki dan bez smeha, izgubljen je dan.“

Kineska poslovica

Novi Sad, 12. mart 2019 ljeta Gospodnjeg

MALI MIŠA

Slomio je mali Miša,

skupocjenu vazu neku,

pa sad strepi od kaiša,

dok na njega dižu dreku.

„Što na mene galamite,

ja nijesam to želio,

molim sve vas da shvatite,

slučajno sam to razbio.“

Sav se teret na nj`ga svali,

kidnuo bi on najrađe,

al` se brine Miša mali,

šta će posle da ga snađe?

Al` baš tada, spas je stig`o,

u kuću je uš`o tata,

s rukama je Mišu dig`o,

i metnuo oko vrata.

„Od pamtiveka su sinovi nerazumniji od svojih očeva,

ali srećom, postanu razumni, čim oni postanu očevi.“

Meša Selimović

Petrovaradin, maj 2015 ljeta Gospodnjeg

PODELITE OVAJ TEKST NA: