detalj slike: KRK Art dizajn

SUNČEV PLANETARNI SISTEM

Dr SIMO JELAČA

Naš sunčev planetarni sistem ima jedno Sunce, osam planeta, pet patuljastih planeta, čak 290 meseca, preko 1,3 miliona asteroida i oko 3900 kometa. Sve to nalazi se i kreće u spiralnom sistemu Mlečnog puta (Milki way) Orion. Sunčani planetarni sistem putuje u galaksiji brzinom 828.000 km/h i potrebno mu je 230 miliona godina da napravi pun krug oko galaktičkog centra.

Planete sunčanog sistema su: Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uranius i Neptun. A patuljaste planete su: Pluto, Ceres, Makemake, Haumea i Eris. Oko gotovo svih planeta kruže njihovi meseci, a u sistemu su i milioni asteroida, kometa i meteorita.

Veličine planeta sunčevog sistema, iskazane kao njihovi prečnici u km su: Merkur 4880 km, Venera 12104 km, Zemlja 12756 km, Mars 6792 km, Jupiter 142984 km, Saturn 120936 km, Uranius 51118 km i Neptun 49528 km. Prečnik Sunca veći je oko 10 puta od Jupitera, što iznosi oko 1,400.000 km. Patuljasta planeta Pluto je nešto manji od jedne petine Zemlje, što iznosi oko 2550 km.

Udaljenosti planeta od Sunca su sledeće, iskazano u astronomskim jedinicama (AI). Jedna astronomska jedinica iznosi udaljenost od Sunca do Zemlje, a to je 147,52 miliona km. Udaljenost Marsa je 0,39 AI, Venere 0,79 AI, Zemlje 1 AI, Marsa 1,52 AI , Jupitera 5,2 AI, Saturna 9,54 AI, Uraniusa 19,2 AI, i Neptuna 30,6 AI. A izraženo u km, udaljenosti planeta od Sunca su: Merkur 57,900.000 km, Venera 108,200.000 km, Zemlja 147,520.000 km, Mars 227,900.000 km, Jupiter 778,600.000 km, Saturn 1.433,500.000 km, Uranius 2.872,5oo.000 km i Neptun 4.595,100.000 km.

Sunce je zvezda u centru solarnog planetarnog sistema, loptastog je oblika, sastavljeno od vrele plazme vodonika i helijuma. Energiju odaje nuklearnom fuzijom i emituje je sa svoje površine u vidu svetlosti radijacijom, ultravioletne i infracrvene boje.

Merkur je dobio ime po rimskom bogu Merkuriusu. Merkur ima veoma retku, gotovo zanemarljivu atmosferu. Venera ima najgušću atmosferu među stenovitim planetama sunčevog sistema, koja sadrži mnogo ugljendioksida. Na Veneri ima 167 vulkana. Zemlja je jedina planeta sunčevog sistema na kojoj postoji život. Zemlja je jedina planeta koja ima vodu u tečnom stanju. Voda na Zemlji pokriva 70.8 % površine. Zemljina atmosfera sadrži 70,084 % Azota, 20,94 % Kiseonika, 0,934% Argona, 0,039 % Ugljendioksida, 0,00181 % Neona, 0,000524 % Heliuma, 0,000179% Metana, 0,000114% Kriptona, 0,000055% Vodonika, 0,00001% Ugljenmonoksida, 0,000009% Ksenona, Ozona do 7x10-6 % i Amonijaka u tragovima. Mars je pretežno narandžasto-crvene boje, zbog čega je nazvan ‘’Crvena planeta’’. Jupiter je najveća planeta sunčevog sistema. Gasna je planeta, džin, mase veće dva i po puta od svih planeta suncevog sistema zajedno. Saturn je takođe gasna planeta, gustine oko jedne osmine zemljine gustine, a 95 puta je masivniji od Zemlje. Uranius je, takođe gasna planeta, džin, boje ciana, ima u sastavu vodu u zamrznurom obliku, te amonijak i metan. Neptun je treća po masi planeta sunčevog sistem i najgušći je džin. Masivniji je od Zemlje 17 puta. Planete sunčevog sistema svrstavaju se u dve grupe: Unutrašnje planete: Merkur, Venera, Zemlja i Mars i spoljne: Jupiter, Saturn, Uranius i Neptun.

Temperature na planetama su u proseku sledeće; Merkur 1670C, Venera 4640 C, Zemlja 150 C, Mars -650 C, Jupiter : -1100 C, Saturn -1400 C, Uranius -1950 C i Neptun -2000 C.

Meseci u vasioni sunčevog sistema

Zemljin mesec ima dnevnu temperaturu do 1000 C, a noćnu do : -1730 C. Naš mesec nema atmosferu. Prečnik zemljinog meseca je 3375 km, udaljen je od Zemlje 383500 km, ima dosta kratera, planina i kanala, a ima i ravnih predela. Najveći krater mu je 2575 km. Meseci Marsa su Fobos i Deimas. Meseci Jupitera Europa, Io, Ganimeta, Celisto i jpš neki. Saturnovi meseci su Titan, Enceladus, Minas, Dione, Lapetus, Tetis, i Rea. Uraniusovi Titania, Miranda, Oberon, Ariel i Umbriel. Neptunovi Triton, Despina, Galatea, Holimeda, Leomedela, Larisa i Nebad.

Veći inters za ljudska istraživanja imaju meseci Io, Europa, Celesto, Ganimeda, Titan, Rea, Dione, Tetis, Enceladus i Minas. Enceladus, Europa, Celisto i Ganimeda svi imaju tečnu vodu, ali skrivenu ispod leda. Atmosfera im je veoma retka, a identifikovan je i kiseonik u njihovim atmosferama. Najbolji se pokazao Titan, saturnov najveći mesec. Titan ima čitav okean vode ispod leda i ima gustu atmosferu. Prema tome ima najblže uslove za život. Samo su na njemu temperature veoma niske, čak oko -1790 C.

Dani i godine planeta sunčevog sistema

Godine na planetama sunčanog sistema mere se u solarnim zemljinim danima, koji traju 24 časa. To je vreme za koje data planeta napravi pun krug oko Sunca. Sve planete ne kreću se istom brzinom, tokom cele godine, brže se kreću kada su bliže Suncu. Zemlja rotira oko Sunca pun krug u trajanju od 365,2422 dana. Sve putanje planeta oko Sunca su eliptične. Merkurova godina traje 88 zemaljskih dana, Venerina 225 dana, Marsova 687 dana, Jupiterova 4331 dan, Saturnova 10747 dana, ili 29,4 zemaljskih godina, Uraniusova 30598 dana ili 84 zemaljskih godina i Neptunova 59000 dana ili 105 zemaljskih godina.

Merkurov dan traje svega 1 sat i 25 minuta, Venerin dan traje 5 sati i 50 minuta, Zemljin 24 sata, Marsov 25 sati, Jupiterov 19 sati, Saturnov 11 sati, Uraniusov 17 sati i Neptunov 16 sati.

Uslovi za postojanje života na planetama

Uslovi za postojanje života na planetama su: biogeni elementi, izvori energije, tečna voda, odgovarajuća atmosfera i umereno stabilni prirodni uslovi za razvoj. Čak i za najjednostavnije bakterije za život su potrebni odgovarajuće temperature, atmosferski pritisak, hemijski uslovi organskog porekla, energija i voda. Prema tome traženje uslova za život na drugim planetama predstavlja traženje tih uslova.

Tečna voda, kao prvi uslov života, temperature koje su direktno uslov postojanja, svetlo makar i u malim dozama, neophodno za fotosintezu, kiseonik, i azot. Reprodukcije života mogu se odvijati pri temperaturnom opsegu između -150 C i +1220 C. Za fotosintezu je neophodna i kiša, makar i u najmanjim količinama, biološki azot i donekle CO2 može biti prisutan. Faktori kao što su pH i salinitet variraju i ne limitiraju životne uslove. A da bi život postojao na nekoj planeti ista mora biti na izvesnoj udaljenosti od njenoga sunca, na kojoj je temperatura tolika da održava vodu u tečnom stanju.

PODELITE OVAJ TEKST NA: