|
|
| Slavica Catić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
IDEMO U STIH Jutarnja sam ti radost,večernji smiraj. Put u san.Svetionik,Sve tebi sam. Vino. Muzika. PlesČaša do pola (pre)puna. Blizina.Radost.Sreća.Nada. Još jedan odlazi danza nama.Ti spavaš.Ja spavam,A budni smo oboje:Pretačemo se u stih.
HVALA Pusti da me prođurane minulih dana, iponovo biću ona starakakvu me znaš,jer, zagrljaj tvoj, mojuprošlost slama. Neke tuge moraju istećiimaju svoja htenja,moraju se rećida bismo porasli veći. One me oblikuju kao kameni oblutak.I postajem smernija, tiša,u radosti veća i u punoći.Postajem celina. Duša traži osvrt na minule dane,ponekad u predvečerje,ponekad u tiho svitanje. Ali, znam da imam te.Tebe, koji mi zagrljajem prošlostslamaš.I zato ti hvala.
ŽIVOT JE MAGIJA Šapati u kišamaprobuđenih nadaostvarenih snova.Život je magija.Velom ljubavi tajna sakrivenaOstala je nepokrivena.Ustanite, želje naše,okupajte se strpljenjem,naoružajte ostvarenjem.Množite se što više.Slavite se.Ljubimo se, ljubite se.Voleću sve više i više.
SVEMIR
Sami smo svoj svemir,u znoju mokri i vreli.Prepustili smo se tokui obukli radost novu, duboku. Dobro nam stoji ovaj,naš Svemir. Ima nadzemaljsku lepotu;koju ne može svako da vidi. Ono što nosim u svom okustvara lepotu u mom životu.
KLjUČ DUŠE Govore nam oči u ovoj noći,gde ljubav raste u sreći.Sanjam i ljubim.Budna se budim, pa ponovo sanjam.Sutra vredi otvoriti oči. I zato kada se ova noć iskrade,ostaje ljubav i vetar koji kroz prozorzavesama potpiruje nade. Nije važno čije je mrsio juče,važno je da sad mrsi kose moje. I zato ja volim buđenje sutra.Da ponovo mrsi klasja moja,da ponovo nadođu noći nove. Oči nam govore.Dolaze jutra.Iznova i sutra.Ne želim menjati ništa, jer držiš ključ duše moje.
|