 | Dragoslav Bato Babić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
RUČAK U OBLACIMA
Oprosti
Što sam
Zakazao ručak
U oblacima
I što nam je vetar
Jedina muzika
A oblaci mekani
Beli jastuci
Oprosti
Što kasne otkucaji
I što smo na pragu
Da se sretnemo
Sa snovima
Nekad ćemo
Baš ovde
Napraviti dom
Sa velikim prozorima
Koji će se otvarati
Dodirom tvojih usana
Znaš li
Šta se to događa
Sa snovima
NA KRAJU JEDNE PRIČE
U jednom selu
Na samom rubu
Stvarnosti
U zrelom šljiviku
Zaspala devojka
Sa vrha planine
Vetar joj kosu dotiče
Sa izvora buk otiče
Pobrkali se snovi
I do kolena
Napadalo lišće
Sve pege sa lica
U vasionu se prosuše
U jednom selu
Na kraju jedne priče
JA SAM BIK
Ja sam bik
Sa slomljenom nogom
Krš i golet
Litica i vrlet
Hladan kamen
A čujem talase
I stope u pesku
Vidim
Ja sam trag
Vetrom izbrisan
Drvo bez liske
Mrak u dubini
San na ledini
Ja sam putokaz
Gde god da kreneš
Ako se
Slučajno probudiš
Ili ako slučajno preživiš
Ja sam dan
Kojim pravim krugove
Koncetrične
Do druge obale
Na rekama koje su
Prosto nestale
OBLACI OD STIROPORA
Mislim da sam
Prešao granicu
Vizuelnog stvaranja
Oblaka
Prazan kofer
Ali uspomene
Nemaju slike
Prekoračena ovlašćenja
Razuma
Drhtavi glas
Sa tribina arene
Prevrnula se noć
U glavi
I slomiše se sva stakla
Na prozorima
Oblaci od stiropora
Plutaju nebom
A plava boja
Sliva se niz lice
Izvrnuta noć
Naslanja se na
Okolne planine
Vetrovi
Razbacaše
Lagane oblake
I postadoh
Samo jedan
Najmanji deo
Nebesa
OSTAJEM SAM
Nemam ti ja više snage
Jedan vek je prošao
I nisi se pojavila
U ovom životu
Prestaje dan
Možda sam pogrešio
Mesto i kraj
Možda je predeo
Brezovim liskama
Zatrpan
Nemam ti ja više snage
Da ti čuvam jezero
Za neki raj
Ni papirne brodove
Usidrene u neki tišak
Niti dubinu vira
Da znam
U ovom životu
Ostajem sam
Nemam ti ja više snage
Tvoj život da čekam
AKO SAD ODE
I ništa me
Ne bi iznenadilo
da opet ode
I da svaka breza
Sa njom nestane
Kao i ranije
Kestenje
I dunje
I svemir
Pa razgrćem lišće
Da ne bi
neki trag našao
Raskopavam zemlju
da bi svoj bol sakrio
Odnosim reku
Na vrh planine
I spuštam je
Talas po talas
Niz strme padine
Moje su stene
Nestašne
Glatke i ogromne
I gnezda orlova kriju
I visinu netaknutu ne daju
Ali se plašim
Ako sad ode
Sve će se survati
Niz moje poglede
