detalj slike: KRK Art dizajn

SREBRNA SRMA

Sva u svili

I srebrnoj srmi

Crnokosa ćerka noći

Stala je između nas

I tvoju ruku

Iz moje uzela

Pratila sam

Tvoj lik neveseli

Dok se u senku premetao

Ostavljajući

S ove strane sveta

Odežde pune mojih dodira.

Jači od pesme

Nisi se okrenuo

Vatra na usnama

Reči mi je rastapala

U šapat molitveni

Verujući da ćeš večnost

Sa mnom vekovati

SANjAM DA ME GRLIŠ

Ne mogu da odolim vetru

Kada se u brezove krošnje uvuće

I sav svoj ustreptali nemir

Prospe po mekom lišću;

Grane čežnjive

Kada polete

Jedna prema drugoj,

Poželim

Da spustim glavu na tvoje rame,

Da slušam pesme

Što krilate u mekom ti glasu,

Da lutamo tako

Stazama zemaljskim

Sa kojih

Ni otišao nisi..

 PRED SVETOZARNOM IKONOM

U tišini svetoga hrama, mestu bezgranične ljubavi,

Zlatni svetački venac obasjava

Moje pećine i otvara ustave

Podignute mislima, rečima i nadanjima,

Lastavicama umornih krila,

Pa goreći kao slavska sveća

Topim se davajući oproste onima što su me

U vreme bola i nejakosti ranili,

Što su me u mojoj suznoj godini zatajili,

Onima što su vlažni sunđer nosili

Umesto da su me sa krsta skinuli.

Blagim pogledom Te milujem tako mirnu i snenu

Zagledanu u bivstvo nama nevidljivo,

Usamljenu, uvek budnu i prisutnu

Bogomajko, Milosnice, Sabirnice,

Ženskog roda zastupnice.

Spuštam celov na tvoje ruke

Koje vascelo vreme ljubavi i molitvi služe.

Kada čuda činiš, Presveta,

Kako se uspinješ na mesto gde Gospod gospodari,

Kako tvoje srce na lipovoj dasci, u kamenom ikonoliku

Ostaje večno nežno i toplo,

Otkucaja koja i u našim prsima damare...

Ljubavlju me ojačaj, Presveta,  hlebom jedinim,

Koja sve zemaljsko hrani i brani.

PODELITE OVAJ TEKST NA: