|
|
|
 | Nataša Stanić | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
KAFKIN BROD
Ne znam koliko je bilo tačno sati, tog jutra, kad sam doživela preobražaj, nalik onom iz pripovetke Franca K. i pretvorila se u nekog gadnog žohara ili ne znam već koju odvratnu bubetinu. Magični realizam u punom zamahu alijenacije i brutalnog sukoba. Kao Proces. Da li su Jozef K. i K. iz Zamka, istinski Kafka, onaj isti što je pisao pisma Mileni?Nesrećan čovek, koji neće imati dece ili otac dečaka koji je umro sa samo sedam godina. Očinstvo nije potvrđeno, a da li bi bilo lakše ili teže da jeste? Nemaš dete, ta čežnja razara, bol kida i komada dušu i telo. Pišeš puno, do potpune napuštenosti, a nema nikog da te razume, u celini, a da imaš podršku nekog ko te voli, bilo bi kao da imaš sve, kao da imaš Boga!Gde su sve one ljubavi za kojima čezneš, toliko da brutalno razaraš sebe, više nego tuberkuloza pluća?! Sam prekidaš zaruke, a poštuješ brak, toliko da smrtno patiš što nikad nisi ušao u tu instituciju. Da li vidiš koliko su (ne)srećni oni koji to jesu, jednom ili više puta?Milena Jesenska se dva puta udavala, ali nijednom za Franca K. Samo su imali pisma, dokaz velike ljubavi.Koja je smrt strašnija, Kafkina u sanatorijumu ili Milenina u nemačkom logoru? Sve strahote smrti, dok je gledaš u oči da se smiluje i konačno dođe da učini patnjama kraj, jer bolest i smrt razaraju smisao ljudskog života. Pretvaraju sve u pepeo.Dok jurišaš na granicu, prekoračivši sve granice, beskonačnim bunilom, ipak, želiš da sačuvaš... Jer da si želeo da bude uništeno, sam bi spalio sve, dragi moj Franc. Potrebno je imati pravog prijatelja.Kao što je Kafkin Brod. Brod je sačuvao dragoceno blago. Nije spaljeno i uništeno, ali je objavljeno delo da gori kao neugasiva vatra u srcima ljudi, koji čitaju i vole svaku reč, jer je ispisana, ne samo mastilom na papiru, već krvlju, u ognju duše.
|
