|
|
|
 | Aleksandra Đorđević | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
Čovek od reči
Moja prva i poslednja fascinacija jeste i biće reč. Reč kao logos, početak i Bog, reč kao jezik, pisani i usmeni, melodija, ritam, znanje, identitet, nosilac značenja, prenosilac ideja i misli. Kako god sebe zamislim, odakle god da krenem, započinjem i završavam rečju. Reč je, dakle, ljubav, ali i svest, antipod smrti, jedinica smisla. Ne tražite mi da trgujem rečima, da se cenjkam ljubavlju. Kome reč nije značila, taj malo znanja i poverenja ima u sebe. Onaj ko vrednuje reč, razume šta znači biti čovek. I ne tražite da poverujem da je jedno ja, a drugo ono što mislim, osećam, govorim, činim. Ne bismo po zatvorima, telesnim i arhitektonskim imali kolonije "velikih" ja, koji su verovali da je njihova reč moćnija i važnija od reči drugih. Ne mogu je izbrisati, mogu je povući. Može povrediti, ali i isceliti. Zato reči slažem u celo iako nikada neću završiti. U celom su sve reči ovoga sveta, svakoga ponaosob, obojene srdžbom, tugom, radošću; plave, crne, crvene; verne, neverne; produhovljene i prazne. Celu sebe darivam reči i ulažem u nju jer kad joj duh udahnem, vidim malo dalje i čujem malo bolje, pa makar koliko traje ona sama u prostoru i vremenu.
|
