|
|
|
PISMO DETETU KOJE ŽURI DA ODRASTE  | Natalija Nedjalkova | |
| |
detalj slike: KRK Art dizajn
PISMO DETETU KOJE ŽURI DA ODRASTE Drago dete, pišem ti ovo pismo sada, ali te molim da ga pročitaš ponovo za mnogo, mnogo godina. Onda, kada zima odluči da pobeli tvoju kosu i ostavi pahulje među nestašnim pramenovima. Onda, kada vreme, čije je lice prekriveno borama, pokaže svoje oštre zube i pokuša da te uplaši. Ne boj se, ovo je samo iluzija, a zastrašujući likovi su samo igra svetla u Teatru senki. One nestaju kada sunce izađe. A sunce uvek izlazi. Onda, kada neki ljudi, zaboravljajući da su nekada bili deca, pokušaju da te navedu da veruješ u pogrešna pravila, da te prizemlje, kako ne bi gledao u nebo. Da zaboraviš da svaki čovek ima krila. Krila snova i inspiracije koja čine svet lepšim. Drago dete, ti, koje žuriš da odrasteš, uvek čuvaj „dete u sebi“, sunce u očima i osmeh na licu. I znaj da vreme nije pravolinijski, ono može ići napred, nazad, pa čak i u strane. I kazaljki na satu je više od dve, ali samo dete može da vidi ostale. Nikad ne zaboravi da čuda postoje. Dobrota postoji. Ona je u bajkama, između korica knjiga, ali samo duša, čista kao dečja može da ih oživotvori, i da pretvori lepe ideje u stvarnost. Seti se, čak i kada budemo imali 100 i više godina, da ćemo uvek biti deca. Jer svi smo Božija deca.
Prevod sa Bugarskog: Filip Istok
|
