detalj slike: KRK Art dizajn

OMILjENA TETKA SE VOLI DRUGAČIJE

Verujem da svi vi imate svoju omiljenu tetku. Ali, samo poneko dete ima tetku kao što je moja, posebnu. Moja tetka je drugačija samo po načinu na koji se kreće. Dok se ostale kreću na dve noge, ona to čini pomoću četiri točka, tačnije, uz pomoć invalidskih kolica.

Drugoj deci su ta njena kolica uvek predstavljala vid zabave, jer ih je držala u krilu vrteći ih u krug kao na ringišpilu, a ja sam se plašila da je ne povredim. Delovala mi je tako krhko i nežno da sam od malena naučila da je volim drugačije. Naučila sam da ne trčim pored nje, da je slučajno ne bih udarila ili gurnula. Takođe sam ostalim tetkama „skakala“ po glavi, a samo njoj nisam. Pošto smo puno vremena provodile zajedno, znala sam da joj dodam nešto što ne može da dohvati, ili da joj pomognem da se popne na trotoar, koji nije, kako ona kaže, prilagođen osobama u kolicima. Tada bi tetka govorila da je svet prepun barijera.

Tetka je takođe znala da kaže da ima „etiketu“ koju su joj drugi nametnuli — da je ona osoba sa posebnim potrebama. Kada sam je upitala šta su to posebne potrebe, objasnila mi je da ne postoje ljudi sa posebnim potrebama, već su samo potrebni posebni uslovi da bi neke osobe normalno funkcionisale u svakom danu i da ću to shvatiti tokom odrastanja.

Dok se to ne dogodi i ja ne porastem dovoljno da bih mogla da menjam svet, da rušim stari i gradim novi bez tih barijera, nastaviću da je volim i grlim drugačije. Tetka kaže da su moji zagrljaji nežni kao leptirova krila i da je grlim poput porculanske lutke plašeći se da je ne slomim.

Ne znam kako to da objasnim, osim da se omiljena tetka voli drugačije.

Ilustrator :Dušan Cvetković

PODELITE OVAJ TEKST NA: