detalj slike: KRK Art dizajn

STIVEN HOKING- KOMENTARI

Dr SIMO JELAČA

Stiven Hoking (Stephen Hawking) 1942-2018, Engleski fizičar i kosmolog

Hoking je autor više knjiga i naučnih radova, iz domena teorijske fizike i kosmologije, kojima se bavio i u tim oblastima stekao svetski visoki renome. U knjizi “Brief answers to the big questions”, on odgovara na nekoliko pitanja, od kojih navodim sledeća: Ima li Boga; Kako je sve počelo; Postoji li još neka inteligencija u vasioni; Možemo li predvideti budućnost; Hoćemo li preživeti na Zemlji; Hoćemo li kolonizirati vasionu; Da li će nas veštačka inteligencija prevazići, i Kako ćemo oblikovati budućnost?

Ljudi često pitaju velika pitanja, kao na primer: Odakle smo došli; Kako je nastao univerzum i slično? Na ova i slična pitanja ni nauka još ne može dati tačne odgovore., a gde nema potpunog odgovora, tu se barata sa pretpostavkama, među kojima ima i konfuzija. Znamo za sigurno da za sada imamo samo jednu planetu, našu Zemlju, na kojoj postoji život.

IMA LI BOGA?

Mnogi ljudi veruju da je celokupnu vasionu kreirao Bog. Normalno, to su samo maštanja, jer za to nema nikakvog dokaza. Religija je bila prva koja je davala odgovore na ova pitanja, kao i na pitanja; Odakle smo došli? Odgovori religije su uglavnom; Bog je stvorio sve. Nauka, danas, daje mnogo ubedljivije odgovore, mada još uvek većina sveta naginje religiji. Naučno se sve više nalaze odgovori da Bog nije stvoritelj vasione, pa čak i da Bog uopšte ne postoji.

Stiven Hoking, kao naučnik nije želeo odgovarati direktno postoji li Bog ili ne, on je nastojao davati objašnjenja o razumevanju univerzuma. On je u svom radu tragao za prirodnim zakonima.

Tri stotine godina pre nove ere Aristarhos je bio fasciniran pomračenjem Meseca i bio je dovoljno hrabar da se zapita; Da li je to delo božije moći? I, on se dao u istraživanja, na osnovu kojih je došao do zaključka da je mesečevo pomračenje zemljina senka. On je čak nacrtao položaje Sunca, Zemlje i Meseca. Time je potvrdio da ni Zemlja nije centar vasione, već da Zemlja rotira oko Sunca. Dokazao je, da, kada se Mesec nađe između Sunca i Zemlje, to je pomračenje Sunca, jer mesec zaklanja Sunce, a kada se Zemlja nađe između Sunca i Meseca to je zemljina senka na mesecu i to je pomarenje meseca. Aristarhos je otišao i dalje, dokazao je da su zvezde, u stvari druga sunca, samo su veoma udaljena. To su, dakle, zakoni prirode, koji su čovečanstvu razumljivi i oni su univerzalni. A, ako verujete u zakone prirode, onda se i postojanje Boga može tumačiti dvojako, između nauke i religije. Mnogi ljudi zamišljaju Boga poput čoveka. Međutim, Ajnštajn i mnogi drugi naučnici Boga smatraju zakonom prirode. Otuda, umesto pitanja o egzistenciji Boga, važnije je pitanje; Ko je kreirao i kontroliše vasionu? Stiven Hoking veruje da je vasiona nastajala postepeno, posle praska Big Bena. On se pita kada su nastali prostor, materija i energija i od čega? Ajnštajn je tvrdio da se iz materije može dobiti energija, i obratno, prema njegovoj formuli E = m c2

Kako navodi Stiven Hoking, tajna leži u neobičnoj činjenici kosmosa, zakona o postojanju nečega što on naziva ‘’negativnom energijom’’. On to objašljava ovako; Zamislite da kopate rupu i od iskopane zemlje pravite brdo, na kraju ste istovremeno dobili i brdo i rupu. Brdo vam je pozitivna energija, a rupa negativna. On slično objašnjava i Big Ben, kojom prilikom je nastala materija i energija, kao pozitivne, a prazan prostor je negativna energija. Prema njegovom tumačenju sva vasionska tela su pozitivna energija, a međuplanetarni prostor je negativna energija. Meni ovo tumačenje ne deluje ubedljivo i ja tu teoriju Big Bena ne prihvatam, ali to je samo moje ločno mišljenje.

KAKO JE SVE POČELO?

Da li je vasiona konačna, ili velika? Da li će ona trajati beskonačno, ili dugo? Aristotel je verovao da vasiona traje oduvek, sa čime se i ja slažem. Ako neko veruje da nastajanje vasione ima svoj početak, onda sledi pitanje: A šta se dešavalo pre početka? Savremeni teleskop Edvina Habbel prodire veoma daleko u vasionska prostranstva, pokazujući bilione i bilione galaksija, različitih veličina i oblika (eliptičnih, spiralnih i sl.), a svaka galaksija sadrži bilione i bilione zvezda (sunaca), od kojih neke imaju i svoje planete. Habbel je potvrdio da se vasiona širi, poput balona koji se naduvava. Naučnici Lifšiz i Kaletnikov (Lifshitz and Khalatnikov) su zaključili da vasiona nema svoj početak, što je i meni prihvatljivo, a što je suprotno tumačenju Stivena Hokinga o Big Benu.

POSTOJI LI DRUGA INTELIGENCIJA ŽIVOTA U VASIONI?

Kakve su šanse za postojanje nekog drugog oblika života u vasioni? Neki ljudi postavljaju pitanje: Da li se i virusi mogu smatrati oblikom života, obzirom da su oni paraziti, i ne mogu živeti nezavisno od domaćina. Pitanje je, takođe, da li je u vasioni stvoren ljudski život? A, ako je to moguće, tada bi postojala mogućnost stvaranja i drugih oblika života. Poznato je, da je za stvaranje organskih jedinjenja neophodno postojanje molekula ugljenika. Ima tumačenja, prema kojima je ljudski život donet iz vasione. Međutim, na Zemlji su nađeni fosili stari tri i po biliona godina, a to je svega oko 500 miliona godina, nakon hlađenja Zemlje, a to je vreme od kada je moguć nastanak života na njoj. Uz pitanja o nastanku čoveka na Zemlji, svakako ide i pitanje o nastancima miliona različitih životinja, pa i biljaka.

MOŽEMO LI PREDVIDETI BUDUĆNOST?

U dalekoj zemljanoj prošlosti dešavalo se mnogo različitih nepogoda: poplave, kuga, zemljotresi, vulkanske erupcije i slično. Sve se to dešavalo bez najave. Primitivni ljudi pripisivali su to Bogu, a neki u to veruju i dan danas, Francuski naučnik Pierre Simon Laplas (Pierre Simon Laplace) tvrdio je da se budućnost može predvideti, ali samo sa izvesnim ograničenjima, uz koja se mogu dešavati i različiti haosi. Ali, konačno, on nije objasnio svoju zamisao.

PUTOVANjA VREMENA?

Ajnštajn je potvrdio da se vreme i svetlosni zrak krive, prilikom prolaska pored vasionskih planeta, usled gravitacionih privlačnih sila planeta. A, prava linija oko zemljine kugle predstavlja veliki krug. Ovo je tačno. Na pitanja o putovanjima vremena, odgovorio je: Ako bi smo imali brod kojim bi smo putovali brže od svetlosti, desilo bi se da se sa puta vratimo pre nego sto smo na isti pošli.

HOĆEMO LI PREŽIVETI NA ZEMLjI?

Naša planeta Zemlja, premala je za sve nas, koliko će nas uskoro biti. Fizički izvori na Zemlji suviše se brzo iscrpljuju, alarmantnom brzinom. Uz to, čovek je promenio klimu, čime je povećao temperaturu , zagadio atmosferu i vode, smanjile su se ledene polarne kape, smanjuju se površine prašuma, stanovništvo se prekobrojno povećava, nastaju sve opakije bolesti, ratovi su sve učestaliji, pitka voda se smanjuje i slično. Mnogi od ovih problema su tehnički rešivi, ali vlade brojnih zemalja ne preduzimaju potrebne korake da dođu do datih ostvarenja.

Svaki čovek hoće da ima auto, i bolji standard života, ali za sve može biti kasno. Nalazimo se pred nuklearnom katastrofom i pred rešavanjem neophodnim klimatskim promenama. Naučnici rade i imaju zadatak da informišu svet o stanju i neophodnim koracima za rešavanje svega toga, ali, na žalost, odgovorni političari to ne sprovode u dela. Eto, novoizabrani američki predsednik Tramp, drugi dan nakon izbora, izjabljuje da će on izaći iz potpisanih obaveza, prema Pariskom dogovoru o zaštiti ljudske sredine. I šta svet može očekivati, ako to može da odluči samo jedan čovek?

Naučnicima su poznate strahote nuklearnog oružja i još kakve sve efekte to oružje može imati na klimu Zemlje. Na žalost, ni na tom planu brojne vlade ne preduzimaju potrebne korake kojima bi se to moglo izbeći. Ima političara, koji čak negiraju uticaj čoveka na klimu. Amazonske prašume se svakodnevno smanjuju i dodatno povećavaju uglendioksid u atmosferi. Čovečanstvo ima obavezu da ispuni uslove iz Kjoto (Kyoto 1997) dogovora, ali, opet su tu neposlušni politički rukovodioci, kojima svet nemože ništa, a od njih zavise životi svih nas.

Naučno je dokazano, da je jedan ogroman asteroid udario Zemlju pre 66 miliona godina, kojom prilikom je uništio sve dinosauruse. Takva mogućnost se i dalje navodi kao uvek moguća. Nuklearni rat je još uvek najveća opasnost za Zemljane. Velike sile raspolažu sa količinama nuklearnog naoružanja dovoljnim da mogu uništiti apsolutno sve što postoji na zemaljskoj kugli, a pored njih, postoji takođe i mogućnost da terorističke organizacije dođu do nuklearnog naoružanja i da ga zloupotrebe.

Otuda se intenzivno istražuju vasionski prostori, nebi li se pronašla planeta na kojoj bi mogao započeti ljudski život. Otapanje ledenih polarnih kapa je već u toku, a time se oslobađaju dodatne količine ugljendioksida, koji odlazi u našu atmosferu i dodatno je zagađuje, što povećava temperaturu Zemlje.

HOĆEMO LI KOLONIZIRATI VASIONU?

Puno ljudi se pita: Zašto da osvajamo vasionu, trošeći ogromne sume novca, a sa Meseca su doneli samo par kamenova. Nije li bolje sprečiti sve nepogode na Zemlji, koju jedinu imamo? Selidba na druge planete bi inače koštala strahovito mnogo. Neophodno bi bilo napraviti prevozna sredstva velikih brzina i ogromne veličine, a putovanja bi trajala predugo, obzirom na ogromne udaljenosti. Tvrdnje naučnika su da vasionska istraživanja potstiču brojne mlade ljude u smeru istraživanja, i da to vodi ka unapređenju svih vidova tehnike i tehnologije, medicoine i slično. Venera nam je bliža, na primer, od Marsa, ali je suviše topla, zbog blizine Suncu, pa je ljudski život na Veneri nemoguć. Jupiter i Saturn su gasoviti i prema tome nepristupačni. A Jupiterov mesec Evropa ima čvrsto tlo i smrznutu vodu, a ispituje se da li mesec Evropa ima i tečnu vodu u svojoj unutrašnjosti. Titan, saturnov mesec, veći je od našeg meseca i ima gustu atmosferu. Istina, vrlo je hladan, jer je daleko od Sunca. U vasioni ima planeta sličnih Zemlji, ali su nedostupne zbog ogromnih udaljenosti, čak su neke oko 30 svetlosnih godina. Najbliža Zemlji je planeta Proksima Centauri, oko četiri i po svetlosne godine, ali i to je za čovečanstvo nedostižna razdaljina. Do nje bi se, sa sadašnjom tehnikom, putovalo 70.000 godina, što je nezamislivo.

DA LI ĆE NAS VEŠTAČKA INTELIGENCIJA PREVAZIĆI?

Inteligencija je centralna stvar u značenju biti čovek. Sve što je ljudska civilizacija do sada stvorila proizvod je ljudske inteligencije. Inteligencija je sposobnost donošenja dobrih odluka, planova i međusobnih odnosa. Veštačka inteligencija je učenje mašina. Na tom polju već su ostvareni vidni rezultati, kao što su: govor, prepoznavanje, klasifikacija, automatizacija, mašinsko prevođenje jezičkih tekstova i odgovori na pitanja. Smatra se da je veštačka inteligencija vrlo velika nauka, i od nje se očekuje vrlo velika dobit. Sve ovo, nakon laboratorijskog razvoja, odlazi u odelenja za razvoj tehnologije. Međutim, postoji i opasnost zloupotrebe, pre svega u vojne svrhe. Otuda Ujedinjene nacije nastoje da se veštačka inteligencija drži pod strogom kontrolom. Veoma je bitno ko su njeni kontrolori.

KAKVU BUDUĆNOST OBLIKUJEMO?

U nauku se sada ulaže više no ikada pre, pa se može očekivati još veći napredak. Neophodna su nam brža rešenja za globalno zagrevanje, za epidemije bolesti, za čišćenje okeana, za sveže vode, za hranu i putovanja. Čovečanstvo se priprema za rudarenje na Meaecu, a ostaje pitanje života na Zemlji, kao i pronalaženje mesta za život u vasioni. Veoma je hitno otklanjanje zagađenja, rešavanje povišenih temperatura, sprečavanje otopljavanja ledenih polarnih kapa, i pored svega, čovečanstvo ne sme ići u sledeći milenijum sa istim prirastom stanovništva. O bivšem postojanju drugih svetova, čovečanstvo još sa sigurnošću ne zna ništa. Možda su negde i postojali, pa je došlo do njihovog samo-uništenja nuklearnom energijom. Zna se da sada imamo dovoljno nuklearne energije da možemo sveukupno uništiti sve što postoji. Otuda i postoji opasnost da do toga može doći, i zato su i nastojanja da se nuklearna energija koristi isključivo u mirnodopske svrhe, a da se svaka vrsta terorizma eliminiše. Nauka nastoji da terorizam eliminiše i pomoću veštačke inteligencije.

Stephen Hawking

PODELITE OVAJ TEKST NA: